NA GRAĐEVINSKOM FAKULTETU U SUBOTICI ODRŽANA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA "SAVREMENA DOSTIGNUĆA U GRAĐEVINARSTVU 2015"

Na građevinskom fakultetu u Subotici održana je međunarodna konferencija o savremenim dostignućima u građevinarstvu. Pored građevinskih tema jedna sesija poosvećena je temama iz oblasti geodezije. U okviru ove sesije prikazani su  radovi koji se bave problematikom deformacionih merenja. Jedan rad  bavio se mogućnostima primene fiber optičkih senzora za određivanje deformacija. Drugi rad ukazao je na problematiku promene položaja tačaka tokom merenja za utvrđivanje deformacija objekta.

Kiša izazvala velike probleme u Kladovu

Kiša koja neprestano pada već dva dana izazvala je prekid saobraćajnica koje vode od Kladova ka Negotinu i ka Donjem Milanovcu. Aktivirana su klizišta i nabujali potoci. Načinjena je značajna materijalna šteta i ljudi se bore sa stihijom da sačuvaju živote i  materijalna dobra. U tu akciju uključeni su i raspoloživi Državni resursi. Prema pisanju štampe i kako javljaju agencije slična je situacija i u majdanpečkoj i negotinskoj opštini.

Stanje se, posle prestanka padavina, normalizuje ali je sada neophdno sanirati svu pričinjenu štetu. Ovaj proces neće biti ni lak ni jednostavan jer je do zime ostalo malo vremena.

50 GODINA OD POČETKA IZGRADNJE HIDROELEKTRANE ĐERDAP 1

7 septembra navršilo se 50 godina od kada je davne 1964 godine započeta izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap 1. Smeštena između Srbije i Rumunije na 943 kilometru od ušća Dunava u Crno more brana Đerdap 1 (odnosno na rumunskom "Portile de fier" - u prevodu "Gvozdena vrata") predstavlja grandiozno delo graditečla dveju susednih zemalja. Iako značaj ovog velelepnog objekta daleko prevazilazi dimenzije tehničkog dostignuća zbog svog ekonomskog, socijalnog i civilizacijskog doprinosa jednoj epohi u ovom tekstu će se samo ukratko ukazati na njegovu geodetsku dimenziju.

Geodetski radovi započeti su mnogo pre početka izgradnje Đerdapa 1 i obuhvatili su merenja u trigonometrijskoj i nivelmanskoj mreži na području cele Timočke Krajine ali i na području rumunske teritorije u blizini objekta. Poseban problem predstavljalo je usklađivanje visinskih sistema zbog različitih nultih nivoskih površi koje su definisane u tadašnjoj SFRJ i Rumuniji. Protokolom dve strane usvojen je visinski sistem koji je važio u SFRJ. Geodetski radovi na izgradnji hidroelektrane Đerdap 1 nastavljni su tokom izgradnje i nisu prekidani. Geodetski radovi tokom izgradnje odnosiili su se na primenu geodezije u građevinarstvu, mašinstvu i elektrotehnici, Od 1972 godine vrše se geodetska merenja za određivanje stabilnosti i deformacija objkta.koja se vrše u kotinuitetu zajedno sa rumunskom stranom. Od početka izgradnje hidroeletrane geodetske radove je vodio Mita Dimitrijević, dipl. geod,inž. O detaljima geodetskih radova tokom izgradnje hidroelektrane Đerdap 1, Mita Dimitrijević, dipl.geod.inž. objavio je niz tekstova u listu "Geodetski Žurnal" glasilu Saveza Geodeta Srbije.

Geodetski radovi su od velikog značaja u procesu rebitalizacije agregata koji je u toku. Na ovom mestu mora se naglasiti i činjenica da je na hidroelektrani Đerdap 1 uvek postojala visoka svest o značaju i ulozi geodetskih merenja i da se uvek težilo i uspevalo u praćenju savremenih geodetskih dostignuća u tehnologiji i njihovoj primeni sa ciljem da se doprinese boljem funkcionisanju sistema.
Uspešnom funkcionisanju hidroemergetskog i plovidbenig sistema Đerdap 1 svoj doprinos su davali i brojni gedetski stručnjaci koji su u njemu radili i rade i danas ali i brojni geodetski stručnjaci iz .drugih institucija i preduzeća koji su imali tu privilegiju da vrše merenja na jednom ovakvom sistemu.

PROJEKTI GEODETSKIH RADOVA

Pri realizaciji inženjerskih projekata u najvećem broju slučajeva neophodno je projektovati geodetske radove koji se vrše tokom realizacije projekta. Kako su geodetski radovi prisutni tokom celokupnog životnog ciklusa određenog objekta (projektovanje, izgradnja, eksšloatacija, stavljanje van funkcije+zatvaranje) projektni pristup geodetskim radovima je neophodan uslov njihove  efikasnosti i ekonomičnosti.
Projektovanje geodetskih radova ne opterećuje u značajnoj meri ukupnu vrednost geodetskih radova ali može doprineti smanjenju ukupnih troškova geodetskih radova, odnosno moguće je projektovanje geodetskih radova finansirati iz ušteda koje takav pristup donosi (često uštede koje nastaju pri ovakvom pristupu prevazilaze troškove projekata geodetskih radova što projektovanje geodetskih radova čini i ekonomski opravdanim).
Projektovanje geodetskih radova treba vršiti za sve jasno diferencirane grupe geodetskih poslova kao što su projekti obeležavanja, projekti kontrole obeležavanja, projekti izvedenog tanja objekta, projekti praćenja stabilnosti i deformacija objekta i projekti dodatnih radova.  

INŽENJERSKI PROJEKTI I GEODETSKE MREŽE

Svaki novi inženjerski projekat treba da prati i nova geodetska mreža specijalne namene a naročito ako se radi o projektima koji zahtevaju povećanu ili visoku tačnost geodetskih merenja. Postojeće geodetske mreže uglavnom su projektovane i izvedene za neke druge namene a često njihovo stanje nije ni poznato, odnosno nije poznato da li je došlo do pomeranja tačaka u periodu od određivanja njihovih koordinata što iziskuje dodatna merenja i kontrole. Takođe je često upitna i saglasnost parametara kvaliteta postojeće mreže sa zahtevima novog projekta.Iz navedenih razloga se može smatrati da su rizici korišćenja postojećih geodetskih mreža veliki i da je najbolje da se za svaki novi projekat izradi i projekat novih geodetskih mreža (položajne i visinske). Savremene geodetske tehnologije (naročito GPS i GNSS ali i totalne stanice i digitalni niveliri) omogućavaju efikasno i ekonomično izvođenje geodetskih merenja pa sa te strane ne postoje opravdanja za korišćenje postojećih geodetskih mreža za nove projekte.  

GEODETSKA MERENJA U PROIZVODNIM USLOVIMA

Pod geodetskim merenjima u proizvodnim uslovima mogu se smatrati geodetska merenja koja se odvijaju paralelno sa drugim proizvodnim procesima pri čemu nije moguće oćekivati da će ti procesi biti zaustavljeni da bi se geodetska merenja izvršila. Maravno moguče je da neki proizvodni procesi u potpunosti onemogućavaju geodetska merenja ali se u ovom tekstu razmatraju geodetska merenja u graničnim uslovima. Granični uslovi označavaju da je i uz prisustvo ometajučih faktora moguče dobiti kvalitetne rezultate geodetskih merenja ali je ritam njihovog dobijanja značajno narušen i samim tim ugrožena efikasnost geodetskih merenja. Ovi uslovi mogu nastati usled nemogućnosti da se geodetska merenja vrše u kontinuitetu ili da razliiti drugi uticaji (vibracije, kretanje ljudi koji u istom prostoru obavljaju različite zadatke, promena režima osvetkjenj radnog prostora, bezbedonosni razlozi i drugo) izazivaju privremene prekide merenja. U takvim uslovima, naročito ako se rezultati geodetskih merenja moraju dobiti u vremenski ograničenom roku (ako od tih rezultata zavise odluke o daljem proizvodnom procesu) neophodno je odabrati metode geodetskih merenja i dizajnirati sam proces merenja na način koji omogućuje dobijanje rezultata odgovarajućeg nivoa kvaliteta.

PRECIZNA GEODETSKA MERENJA I PRATEĆI PRIBOR

Pri realizaciji oreciznih geodetskih merenja uglavnom se pažnja peidaje izboru geodetskih instrumenata, uslovima pri radu i uslovima koje treba ispuniti tokom merenja. Pri tome se instrumenti uglavnom biraju prema deklarisanim karakteristikama tačnosti koju mogu da postignu. Dodatni uslov je da su instrumenti etalonirai čime je smanjena verovatnoća upotrebe instrumenata čija deklarisana tačnost ne odgovara stvarnoj tačnosti koju oni mogu da postignu.

Često se pri projektovanju geodetskih merenja zaboravlja da korišćeni pribor mora da odgovara po svojim karakteristikama kako bi se ostvarila zahtevana tačnost rezultata merenja. Rezultat merenja sadrži sve uticaje koji nastaju u procesu merenja i koji mogu smanjiti njegovu tačnost.
Značajan izvor grešaka u procesu merenja može biti pribor koji se koristi za merenje (letve pri nivelanju, prizme i drugi pribor pri merenju dužina, signali pri opažanju pravaca i sl.).

Pri dizajniranju procesa merenja u geodetskim projektima neophodno je posvetiti pažnju i izboru pribora koji će se korititi a ne samo instrumentima, metodama rada, uslovima pri radu i uslovima koje je potrebno ispuniti pri merenju. Ovaj zadatak projektantima geodetskih radova u velikoj meri olakšavaju proizvođači geodetske opreme koji daju karakteristike opreme ili vrše njenu kategorazaciju prema nivou tačnosti.

Geodetske firme dodatno se mogu obezbediti od gubitaka tačnosti pri nekim radovima ako uvedu odgovarajući sistem kvaliteta i propišu obavezne procedure pri realizaciji geodetskih merenja.