Primena geodezije - deformaciona merenja

Pod deformacionim merenjima u geodeziji uglavnom se (do skora) mislilo na merenja za praćenje stanja i ponašanja građevinskih objekata (velike brane, industrijski pogoni i sl.). Međutim ova oblast je daleko šira i može da obuhvati geodetska merenja od vrlo malih objekata (reda veličine par metara - kao što su mašinski elementi, postrojenja u energetici i rudarstvu i sl.) pa do osmatranja pomeranja na velikim područjima (kao što su geodetska merenja za istraživanje seizmičkih pojava, geodetska merenja za potrebe geoloških istraživanja i sl.). Metode deformacionih merenja mogu se primeniti i za utvrđivanje odstupanja izvedenih objekata od njihovog projektovanog stanja.

Savremene geodetske tehnologije omogućavaju postizanje dovoljnog nivoa tačnosti i efikasnosti za doprinos geodezije u pomenutim inženjerskim oblastima. Takođe je važno naglasiti da su razvijene i odgovarajuće metodologije za analizu i tumačenje rezultata geodetskih merenja koje omogućavaju pouzdano zaključivanje o karakteristikama promena na objektima. Informatičke tehnologije omogućavaju efikasnu obradu velikog obima ovih podataka u kratkim vremenskim intervalima. Ove činjenice idu u prilog zaključku da više ne postoje razlozi za odsustvo geodetskih mernja iz važnih inženjerskih projekata. Ukoliko se geodezija ne primenjuje u inženjerskim oblastima gde je njen doprinos veći od cene njene primene onda je to ozbiljan razlog za analizu uzroka i posledica. Uzroci su obično u samoj geodetskoj struci dok posledice snosi čitava društvena zajednica.