Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju veliko dostignuće i važan oslonac savremene civilizacije. Dostupnost velike količine informacija u svakom trenutku vremena, mogućnost njihovog izbora i korišćenja u trenucima kada se za njima pojavi potreba kao i njihova upotrebna vrednost u svakodnevnom životu više se ne dovode u pitanje.
Geodetska osnova ovih informacija jesu koordinate tačaka u prostoru i obezbeđivanje stabilnog koordinatnog sistema u prostoru i vremenu. Skoro da nema informacija od značaja za svakodnevni žovot koje nisu povezane za položaj u prostoru.
Objekti i inženjerske strukture koje obezbeđuju funkcionisanje savremenog života (brane, saobraćajnice, tuneli, mostovi, dalekovodi, postrojenja za proizvodnju električne energije i drugo) sa vremenom trpe različite promene koje mogu dovesti do prestanka njihovog funkcionisanja (ili do smanjenja njhovog funkcionisanja). Smanjenje ili prestanak funkcionisanja pojedinih objekata ili inženjerskih struktura dovodi ne samo do troškova za njihovu sanaciju, rehabilitaciju ili ponovnu izgradnju već i do gubitaka koji nastaju zbog njihovog nefunkcionisanja.
Odavde sledi da geodetska profesionalna praksa može pomoći u predviđanju (zasnovanom na naučnim principima) i u preduzimanju mera za sprečavanje neželjenih događaja na pojedinim objektima ukoliko se na njima formiraju geoinformacioni sistemi za praćenje njihovog stanja i ponašanja.
Zbog značaja ovakvih objekata (naročito za privrede slabije razvijenih zemalja) trebalo bi obavezno primenjivati (pored drugih metoda) i metode geodetskih merenja i geoinformacione sisteme.
Na ovaj način nastalo bi nekoliko pozitivnih efekata:
- ekonomske uštede (troškovi merenja, obrade podataka i formiranja geoinformacionih sistema daleko su manji od štete koju može da prouzrokuje njihovo nepostojanje)
- razvila bi se kultura brige o postojećim dobrima i produžio njihov vek eksploatacije.
Nije teško zaključiti da geoinformacioni sistemi mogu imati (ako se pravilno primenjuju) i implikacije od strategijskog značaja za ekonomiju jedne zemlje.
Geodetska osnova ovih informacija jesu koordinate tačaka u prostoru i obezbeđivanje stabilnog koordinatnog sistema u prostoru i vremenu. Skoro da nema informacija od značaja za svakodnevni žovot koje nisu povezane za položaj u prostoru.
Objekti i inženjerske strukture koje obezbeđuju funkcionisanje savremenog života (brane, saobraćajnice, tuneli, mostovi, dalekovodi, postrojenja za proizvodnju električne energije i drugo) sa vremenom trpe različite promene koje mogu dovesti do prestanka njihovog funkcionisanja (ili do smanjenja njhovog funkcionisanja). Smanjenje ili prestanak funkcionisanja pojedinih objekata ili inženjerskih struktura dovodi ne samo do troškova za njihovu sanaciju, rehabilitaciju ili ponovnu izgradnju već i do gubitaka koji nastaju zbog njihovog nefunkcionisanja.
Odavde sledi da geodetska profesionalna praksa može pomoći u predviđanju (zasnovanom na naučnim principima) i u preduzimanju mera za sprečavanje neželjenih događaja na pojedinim objektima ukoliko se na njima formiraju geoinformacioni sistemi za praćenje njihovog stanja i ponašanja.
Zbog značaja ovakvih objekata (naročito za privrede slabije razvijenih zemalja) trebalo bi obavezno primenjivati (pored drugih metoda) i metode geodetskih merenja i geoinformacione sisteme.
Na ovaj način nastalo bi nekoliko pozitivnih efekata:
- ekonomske uštede (troškovi merenja, obrade podataka i formiranja geoinformacionih sistema daleko su manji od štete koju može da prouzrokuje njihovo nepostojanje)
- razvila bi se kultura brige o postojećim dobrima i produžio njihov vek eksploatacije.
Nije teško zaključiti da geoinformacioni sistemi mogu imati (ako se pravilno primenjuju) i implikacije od strategijskog značaja za ekonomiju jedne zemlje.
Нема коментара:
Постави коментар