Geodetska merenja na velikim branama

Geodetska merenja na velikim branama su neophodan, mada ne i dovoljan uslov za smanjnje rizika i hazarda. Rrizik i hazard kao pojmovi koji su neraskidivo povezani sa sigurnošću brana detaljno su obradjeni u okviru medjunarodne komisije za vel
ike brane (ICOLD). Ovim pitanjima bavilo se i jugoslovensko društvo za visoke brane (od 2008 - srpsko drustvo za velike brane SDZVB). Iz ove oblasti objavljen je značajan broj radova ali je pitanje da li se u praksi ova znanja dosledno primenjuju . Takođe se mora priznati da je u Srbiji objavljen relativno mali radova koji obrađuju problematiku geodetskih merenja u sistemu upravljanja rizikom na velikim branama. Ova činjenica ukazuje na potencijalno malu zastupljenost geodetskih merenja na velikim branama ili na nedovoljnu aktivnost geodetskih stručnjaka koji se bave ovom problematikom i ne prikazuju svoje radove na stručnim skupovima. U narednom periodu biće ukazano na neke radove koji su objavljeni iz ove oblasti na stručnim skupovima i stručnim časopisima  u Srbiji.

Na borskom jezeru je u periodu od 14 do 17 maja 2013 godine održano VIII naučno stručno međunarodno savetovanje "Ocena stanja, održavanje i sanacija građevinskih objekata i naselja". Savetovanje je okupilo stručnjake iz Srbije i regiona koji se bave ovom problematikom. Na skupu je prikazan i rad grupe autora pod nazivom "Uloga i značaj geodetskih merenja pri oceni stanja velikih brana". Ovim radom se šira stručna javnost upoznaje sa mogućnostima savremenih geodetskih tehnologija da pružaju informacije od značaja pravilno donošenje odluka pri oceni stanja velikih brana. Takođe se istražuje pozicija informacija koje pružaju savremene geodetske tehnologije u sistemu donošenja odluka vezanih za velike brane.

Učesnici  savetovanja su imali mogućnosti da u prijatnom ambijentu renoviranog hotela "jezero" prikazuju svoje radove i diskutuju o stručnim pitanjima. Posebnu vrednost skupa predstavljale su diskusije posle izlaganja svakog rada.

Slobodno vreme učesnici skupa mogli su da provedu u prirodnom okruženju borskog jezera ili u obilasku mnogobrojnih prirodnih (Crni vrh, Zlotska pećina), istorijskih (Carska palata kod Zaječara, Muzej u Zaječaru, Muzej rudarstva u Boru)i tehničkih (RTB Bor, mala elektrana "Gamzigrad") znamenitosti ovoga kraja.

Primena geodezije - niveliri u industriji

Razvoj digitalnih nivelira značajno je proširio mogućnosti njihove primene  u industriji zbog ubrzanja procesa merenja i visoke tačnosti i pouzdanosti rezultata. Međutim to ne znači da sniveliri starije generacije nisu primenljivi i da njihovo korišćenje treba zanemariti. Naprotiv u situacijama kada se zahteva najviša moguća tačnost, kada je važno imati potpunu kontrolu nad procesom merenja i kada se radi na malim i skučenim prostorima oni su i dalje nezamenljivi. Posebno dobra osobina za primenu u industriji nivelira starije generacije jeste njihova izuzetno kratka daljina jasnog vida i mogućnost da se očitavanje vrši na vrlo malom odsečku letve.
ove osobine savremeni digitalni niveliri još nisu dostigli. Imajući u vidu činjenicu da izrada geodetskih instrumenata sve više podleže uticajima tržišta (ako za nekim osobinama instrumenata ne postoji kritična tražnja onda se one i ne razvijaju) onda se realno ne može očekivati razvoj digitalnih nivelira u pravcu dostizanja osobina nivelira starije generacije.
Kako se niveliri starije generacije (najveće tačnosti) više ne proizvode neposredno sledi da je neophodno očuvati postojeće nivelire kao značajnu rezervu za potrebe spwecifičnih geodetskih merenja u industriji.

Primena geodezije - trigonomoterijski nivelman

Povećana tačnost i efikasnost merenja dužina i zenitnih odstojanja (primenom automatizovanih totalnih stanica) afirmisala je metodu trigonometrijskog nivelmana za određivanje visinskih razlika. Iako po tačnosti još nijeu potpunosti  dostignuta metoda geometrijskog nivelmana može se reći da neki rezultati idu u prilog sve većoj primeni trigonometrijskog nivelmana. Glavna prednost trigonometrijskog nivelmana jeste efikasnost određivanjua visinskih razlika i njegova primena za rešavanje problema kada nije moguće primeniti geometrijski nivelman.
Glavni problem za povećanje tačnosti trigonometrijskog nivelmana jesu greške merenja zenitnih odstojanja koje potiču od spoljnih uslova (atmosferska refrakcija i treperenje vazduha). Istraživanja u pravcu smanjenja ovih grešaka mogu da povećaju tačnost trigonometrijskog nivelmana.

Primena geodezije - geometrijski nivelman

Geometrijski nivelman je najjednostavnija i najtačnija metoda merenja u geodeziji. Osnovni problem predstavljala je efikasnost metode koja nije bila na zavidnom nivou do pojave automatizovanih nivelirea. Sa pojavom automatizovanih niveliria i letava sa bar kodom geometrijski nivelman je postao značajno efikasnija metoda merenja. Povećana efikasnost znači i manju cenu po jedinici rada što implicitno povećava mogući opseg primena ove metode.

Značaj geometrijskog nivelmana je u tome što je to jedina geodetska metoda koja je po tačnosti zadovoljavala visoke kriterijume tačnosti za potrebe istraživanja seizmičkih i tektonskih procesa u periodu pre pojave GPS tehnologije. To znači da istorijski podaci mogu da se upoređuju sa aktuelnim podacima i da, u slučaju dovoljnog broja pravilno stabilizovanih repera, mogu da pruže informacije o uticaju seizmičkih, ili drugih procesa u Zemljinoj kori. Ovu mogućnost treba iskoristiti i aktuelizovati merenja u Državnoj nivelmanskoj mreži.

Primena geodezije - deformaciona merenja

Pod deformacionim merenjima u geodeziji uglavnom se (do skora) mislilo na merenja za praćenje stanja i ponašanja građevinskih objekata (velike brane, industrijski pogoni i sl.). Međutim ova oblast je daleko šira i može da obuhvati geodetska merenja od vrlo malih objekata (reda veličine par metara - kao što su mašinski elementi, postrojenja u energetici i rudarstvu i sl.) pa do osmatranja pomeranja na velikim područjima (kao što su geodetska merenja za istraživanje seizmičkih pojava, geodetska merenja za potrebe geoloških istraživanja i sl.). Metode deformacionih merenja mogu se primeniti i za utvrđivanje odstupanja izvedenih objekata od njihovog projektovanog stanja.

Savremene geodetske tehnologije omogućavaju postizanje dovoljnog nivoa tačnosti i efikasnosti za doprinos geodezije u pomenutim inženjerskim oblastima. Takođe je važno naglasiti da su razvijene i odgovarajuće metodologije za analizu i tumačenje rezultata geodetskih merenja koje omogućavaju pouzdano zaključivanje o karakteristikama promena na objektima. Informatičke tehnologije omogućavaju efikasnu obradu velikog obima ovih podataka u kratkim vremenskim intervalima. Ove činjenice idu u prilog zaključku da više ne postoje razlozi za odsustvo geodetskih mernja iz važnih inženjerskih projekata. Ukoliko se geodezija ne primenjuje u inženjerskim oblastima gde je njen doprinos veći od cene njene primene onda je to ozbiljan razlog za analizu uzroka i posledica. Uzroci su obično u samoj geodetskoj struci dok posledice snosi čitava društvena zajednica.

Geodetska profesija - mogućnosti razvoja

Razvoj geodetske profesije (a videli smo u prethodnom tekstu da je on igraničen jediino ambicijom i sposobnošću geodetskih stručnjaka) treba da bude posledica organizovanih napora pojedinaca i legitmnih udruženja. Ukoliko se očekuje da će se sgeodetska truka razvijati bez organizovanih napora odnosno stihijski onda se to najverovatnije neće ostvariti nikada, neće ostvariti željenom dinamikom.ili se neće ostvariti na najvišem mogućem nivou. Bez irganizovanih napora na razvoju geodetske profesije moguć je i drugi scenario tj. da se profesija uruši i da se smanji njen uticaj i status njenih pripadnika.

Razvoj geodetske struke treba da se zasniva na analizi njenih mogućnosti formulisanju određenih ciljeva i njihovoj realizaciji. Pri tome može biti korisna SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) ili MSMO (Moć, Slabosti, Mogućnosti, Opasnosti) amaliza. Ovaj poznati sistem analize situacije ukazuje na jake i slabe strane struke (stanje internih sposobnosti) i šanse i opasnosti u okruženju (eksterni faktori). Kada se sagledaju sposobnosti i slabosti struke onda je moguće preduzimati mere da se jake osobine održe a polja sa iskazanim slabostima poprave. Sagledavanje šanalizaansi i opasnosti iz okruženja treba da ukaže na pravce razvoja struke.

Jake strane sgeodetske truke na današnjem nivou razvoja predstavljaju nesumnjivo moćne tehnologije visoke tačnosti i efikasnosti. Slabe strane struke mogu biti nedovoljna znanja za korišćenje tih tehnologija ili njihova nedovoljno efikasna upotreba.
Šanse za razvoj geodetske struke mogu biti inženjerske oblasti u kojima ona do sada nije nalazila masovnu primenu. Opasnosti po geodetsku struku mogu biti supstituti (odnosno tehnologije koje omogućavaju dobijanje sličnih rezultata a da nisu geodetske) ili ovladavanje tehnikama geodetskih merenja od strane stručnjaka drugih profesija.

Geodetska profesionalna praksa - FIG

Međunarodna geodetska federacija (FIG) pridaje veliki značaj profesionalnoj geodetskoj praksi i standardima. Komisija broj 1 u Međunarodnoj geodetskoj federaciji bavi se pitanjima od značaja za profesionalnu geodetsku praksu i standarde. Posebnu pažnju ova komisija posvećuje etičkim pitanjima i pitanjima saradnje među geodetskim stručnjacima na nacionalnim nivoima.

Posebno je zanimljiva ideja za uključivanje novih mladih kolega, a koja glasi: " verujte da možete da letite, Vaš novi prostor je FIG i on je toliko prostran da svoja krila možete raširiti onoliko koliko to vaše ambicije mogu da dostignu."

Ideja je vrlo interesantna jer u sebi nosi poruku da je geodezija oblast potencijalno velikih sloboda i kojom više ne može u potpunosti niko da ovlada. Nove geodetske tehnologije su pri tome moćno sredstvo za ostvarivanje najhrabrijih ideja i ambicija. Ova poruka ima implikacije i na nerealne ambicije. Nerealne, i može se reći neetičke, ambicije u geodeziji su da neko pokuša da prisvoji taj prostor i da ograniči mogućnost geodetskim stručnjacima da se slobodno razvijaju. Ove pojave bi svaki geodeta morao da uočava na vreme i da čini sve da im se suprotstavi jer dobrovoljno pristajanje na gub itak slobode znači i njen trajni gubitak. Trajni gubitak slobode u jednoj profesiji manifestuje se kroz opadanje statusa profesije (manji drušzveni uticaj, nerealno niska cena rada). Ova problematika može se posmatrati i u suprotnom smeru: ako je status profesije loš onda se može reći da je to posledica odricanja od slobode da se profesija razvija. Razvoj jedne profesije, međutim, nije ni lak ni jednostavan jer zahteva jasne vizije i sredstva za njeno ostvarenje.

Geodezija i istraživanje seizmičkih procesa Iskustva iz Australije

U Australiji se još od šezdesetih godina prošlog veka sprovode geodetska merenja za potrebe istraživanja seizmičkih procesa. Sa razvojem GPS tehnologija počelo je njihovo uvođenje u ovu oblast a zatim je uočeno da zbog razlike u tačnosti klasičnih i ovih merenja nije bilo moguće njihovo poređenje.Takođe se uvode i permanentne stanice što treba dodatno da poveća tačnost i pouzdanost otkrivanja promena na površini Zemlje koje su posledica seizmičkih procesa. Ovde se pre svega misli na geodetsko osmatranje velikih teritorija.

Na osnovu ovih iskustava ne bi trebalo donositi zaključke da klasične geodetskle metode nisu primenljive za istraživanje seizmičkih pojava. Naprotiv, klasične geodetske metode mogu se primenjivati na manjim područjima i za  istraživanje uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture. To znači da se kombinovanjem globalnih i klasičnih tehnologija mogu dobiti bolji rezultati nego ako se uticaji seizmičkih procesa posmatraju samo iz ugla jedne tehnologije. Tako bi se moglo reći da globalne geodetske tehnologije treba koristiti za identifikaciju globalnih uticaja dok se klasične geodetske tehnologije mogu koristiti za identifikaciju lokalnih uticaja seizmičkih procesa. Klasične tehnologije mogu postizati veliku tačnost i efikasnost na manjim prostorima dok globalne tehnologije mogu da se primenjuju za poslove na kojima klasične tehnologije nisu dovoljno efikasne.