Geodezija na velikim branama

U skladu sa najvaom navodim neke radove objavljene na stručnim skupovima koji za temu imaju primenu geodezije na velikim branama.
Srpsko Društvo za velike brane održalo je I Kongres u Bajinoj Bašti 2008 godine. Primena geodezije na velikim branama bila je zastupljena u tri rada:

1. Analiza geodetskih podataka za hidroenergetski i plovidbeni sistem "DJerdap 1" (autor: Žarko Nestorović
2. Analiza metodologije obrade i interpretacije geodetskih podataka za hidroenergetski i plovidbeni sistem "DJerdap 12 u horizontalnoj ravni (autor: Žarko Nestorović) i
3. Značaj i uloga geodetskih merenja prilikom pračenja pomeranja hidroenergetskih objekata (autori: prof. Branko Božić i prof. Slobodan Ašanin)

Ako se ima u vidu značaj skupa i spektar tema koji je bio obuhvatan može se smatrati da je geodezija bila zastupljena sa dovoljnim brojem radova. Medjutim ako se ima u vidu značaj geodezije za osmatranje stanja i ponašanja velikih brana onda se mora priznati da je broj radova koji obradjuju ovu problematiku bio nedovoljan i da ubuduće geodete u Srbiji treba veću pažnju da posvete ovoj problematici.

Udrženje "Izgradnja"

Udruženje "Izgradnja" organizovalo i je uspešno realizovalo sedmi po redu naučno stručni skup pod nazivom "projektovanje, proračun i izgradnja seizmički otpornih zidanih zgrada". Skup je bio veoma posećen tako da je sala Doma inženjera i tehničara bila potpuno ispunjena.
Predavanja su održali ugledni stručnjaci iz oblasti građevine a kao posebnu vrednost skupa treba istaći brojne diskusije koje su otvorile značajna pitanja i razjasnile brojne nedoumice
koje Srbiju očekuju u ivoj oblasti na putu ka Evropskoj Uniji.
Nije izostao ni kritički osvrt na tekuću praksu i predlozi za njeno poboljšanje. Naročito je, autoru ovog teksta, upečatljivo upozerenje profesora Mihaila Trifunca, stručnjaka svetskog renomea, da moramo nastojati da koristimo sva najbolja raspoloživa znanja kako bismo pravilno upravljali postojećim resursima. Ukoliko se pravilno tumači i primenjuje, ova ideja mogla bi da ima značajne pozitivne efekte na celokupnu privrednu aktivnost u Srbiji
Organizatori i predavačii zaslužuju sve pohvale jer su uspeli da u jednom danu prikažu jednu značajnu stručnu i naučnu oblkast, otvore značajna pitanja za građevinsku praksu i održe pažnju velikog broja učesnika skupa.

    

Primena geodezije automatizovane i robotizovane totalne stanice

Automatizovane i robotizovane totalne stanic

e omogućavaju primenugeodezije u oblastima koje prethodne generacije geodetskih instrumenata nisu mogle da pokriju. Praćenje kretanja prizme ili kontrola njene stabilnosti otvaraju različite mogućnosti za primene rezultata geodetskih merenja. Tako je automatizovane i robotizovane totalne stanice moguće primenjivati u deformacionoj analizi ili kod provere pravilnosti kretanja mašina ili složenih uređaja. kod primene automatizovanih i robotizovanih totalnih stanica osnovni zahtev je da se obezbedi kontrola rezultata merenja jer bez iskusnog stručnjaka koji kontroliše proces merenja i dobijene rezultate moguće su situacije koje dovode do besmislenih ili neupotrebljivih rezultata. Geodetska  profesija ne sme da dozvoli ovakve situacije jer to može da smwnji potencijal primene savremenih geodetskih tehnologija  u inženjerskim oblastima.

U periodu od 28 do 31.05.2013 godine na Srebrnom jezeru održan je IV simpozijum sa međunarodnim učešćem "Rudarstvo 2013" u organizaciji Privredne komore sSrbije. Tema simpozijuma bila je "Planovi razvoja i unapređenja rudarstva. Simpozijum je okupio značajan broj stručnjaka iz ove oblasti iz Srbije i drugih zemalja. Primetno je bilo i prisustvo proizvođača opreme za ovu industrijsku granu.
Prikazan je veliki broj radova iz ove oblasti i objavljen u Zborniku radova. Posebnu vrednost simpozijuma predstavljale su diskusije posle izlaganja koje su predsedavajući sesija podsticali što je pomoglo nastajanju novih i razvoju postojećih ideja. Nisu izostali ni kritički osvrti i predlozi za povećanje doprinosa rudarstva privredi Srbije.
Prirodno(Nacionalni park "Đerdap", Đerdapska klisura) i kulturno-istorijsko (Golubački grad) okruženje Srebrnog jezera omogućili su učesnicima simpozijuma da obogate svoje poznavanje Srbije.