Matematički modeli i realnost koju oni opisuju u geodeziji

Največi broj aktivnosti u geodetskoj profesiji vezan je za merenja koja omogućavaju prikaz posmatranog dela realnog sveta u formi matemačkih ili grafičkih modela. Na osnovu rezultata geodetskih merenja dobijaju se koordinate tačaka koje reprezentuju posmatrani deo realnosti (bilo da je u pitanju određeni objekat ili topografija terena). Ove činjenice ukazuju na sledeće probleme koje uvek treba imati u vidu kada se realnost aproksimira koordinatama određenog broja tačaka kojom se ta realnost aproksimira:

1. Poznate su koordinate tačaka modela u određenom trenutku vremena;

2. Koordinate tačaka određene su sa tačnošću koja zavisi od grešaka rezultata merenja i grešaka modela po kome su one određene i

3. izvan tačaka određenih merenjima ne bi trebalo zaključivati ni o modelu ni o realnosti koju on reprezentuje.

Navedeni iskazi otvaraju mnoga značajna pitanja koja se moraju razmatrati pri planiranju geodetskih merenja za potrebe modeliranja određenog dela realnosti. 

Pri tome se čini da je jedan zaključak moguće u ovom procesu smatrati univerzalnim a on glasi: svaki model je jedinstven i mora mu se pristupiti sa aspekta svih fundamentalnih geodetskih principa. Na današnjem nivou znanja i geodetskih tehnologija ovo ne bi trebalo da predstavlja nesavladiv problem.

Potrebna stručnost u geodetskim radovima

Stalni naprekad geodetskih tehnologija stvara utisak da se složena (kompleksna) geodetska merenja i radovi mogu obavljati i od strane manje stručnih lica koja su samo obučena da rade sa određenim geodetskim instrumentima i sistemima. Ovaj pristup zasniva se na pretpostavci da je dovoljno naučiti određene algoritme za postupanja u određenim situacijama (pritisnuti određeni broj tastera na instrumentu i po određenom redosledu) i da će se pojaviti ispravan rezultat mernja. Ovakav pristup jednostavno nema ni stručnog ni naučnog osnova kod profesionalnog obavljanja geodetskih radova i treba nastojati da se on izbegne po svaku cenu. Jednostavan način da se ova situacija izbegne jeste da se obavezno naglasi stručnost i kvalifikovanost lica koje je obavilo određene geodetske radove kako bi se nedvosmisleno moglo ustanoviti da li rezultati ovakvog rada pripadaju profesionalnom ili amaterskom (laičkom) domenu bavljenja geodezijom. Na taj način geodetska struka može da zaštiti svoj profesionalni ugled i da izbegne da joj se pripisuju propusti koje ona nije načinila.

Geodezija kao biznis

Geodetska profesija uglavnom se prepoznaje kroz sistem katastra odnosno evidencije nepokretnosti. Ovaj aspekt geodetske profesije, međutim, samo je jedan mali deo (iako civilizacijski izuzetno značajan) ukupnih mogućnosti i ukupnog doprinosa geodezije ekonomskoj i drugim dimenzijama ljudske aktivnosti.
Kroz obezbeđivanje evidencije nepokretnosti geodetska profesija obezbeđuje osnovu za pokretanje i razvoj privrednih aktivnosti ali zbog niza specifičnosti ova dimenzija geodezije mora biti institucionalizovana i kao takva obezbeđena od strane Države.
Međutim kada su u pitanju druge primene geodezije (kao što je to slučaj sa primenom geodezije u inženjerskim oblastima i pri realizaciji različitih projekata) onda se geodezija može posmatrati kao biznis koji podleže zakonima tržišta i u kome se mogući doprinos određenog znanja može valorizovati u tržišnim uslovima.