Kiša izazvala velike probleme u Kladovu

Kiša koja neprestano pada već dva dana izazvala je prekid saobraćajnica koje vode od Kladova ka Negotinu i ka Donjem Milanovcu. Aktivirana su klizišta i nabujali potoci. Načinjena je značajna materijalna šteta i ljudi se bore sa stihijom da sačuvaju živote i  materijalna dobra. U tu akciju uključeni su i raspoloživi Državni resursi. Prema pisanju štampe i kako javljaju agencije slična je situacija i u majdanpečkoj i negotinskoj opštini.

Stanje se, posle prestanka padavina, normalizuje ali je sada neophdno sanirati svu pričinjenu štetu. Ovaj proces neće biti ni lak ni jednostavan jer je do zime ostalo malo vremena.

50 GODINA OD POČETKA IZGRADNJE HIDROELEKTRANE ĐERDAP 1

7 septembra navršilo se 50 godina od kada je davne 1964 godine započeta izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap 1. Smeštena između Srbije i Rumunije na 943 kilometru od ušća Dunava u Crno more brana Đerdap 1 (odnosno na rumunskom "Portile de fier" - u prevodu "Gvozdena vrata") predstavlja grandiozno delo graditečla dveju susednih zemalja. Iako značaj ovog velelepnog objekta daleko prevazilazi dimenzije tehničkog dostignuća zbog svog ekonomskog, socijalnog i civilizacijskog doprinosa jednoj epohi u ovom tekstu će se samo ukratko ukazati na njegovu geodetsku dimenziju.

Geodetski radovi započeti su mnogo pre početka izgradnje Đerdapa 1 i obuhvatili su merenja u trigonometrijskoj i nivelmanskoj mreži na području cele Timočke Krajine ali i na području rumunske teritorije u blizini objekta. Poseban problem predstavljalo je usklađivanje visinskih sistema zbog različitih nultih nivoskih površi koje su definisane u tadašnjoj SFRJ i Rumuniji. Protokolom dve strane usvojen je visinski sistem koji je važio u SFRJ. Geodetski radovi na izgradnji hidroelektrane Đerdap 1 nastavljni su tokom izgradnje i nisu prekidani. Geodetski radovi tokom izgradnje odnosiili su se na primenu geodezije u građevinarstvu, mašinstvu i elektrotehnici, Od 1972 godine vrše se geodetska merenja za određivanje stabilnosti i deformacija objkta.koja se vrše u kotinuitetu zajedno sa rumunskom stranom. Od početka izgradnje hidroeletrane geodetske radove je vodio Mita Dimitrijević, dipl. geod,inž. O detaljima geodetskih radova tokom izgradnje hidroelektrane Đerdap 1, Mita Dimitrijević, dipl.geod.inž. objavio je niz tekstova u listu "Geodetski Žurnal" glasilu Saveza Geodeta Srbije.

Geodetski radovi su od velikog značaja u procesu rebitalizacije agregata koji je u toku. Na ovom mestu mora se naglasiti i činjenica da je na hidroelektrani Đerdap 1 uvek postojala visoka svest o značaju i ulozi geodetskih merenja i da se uvek težilo i uspevalo u praćenju savremenih geodetskih dostignuća u tehnologiji i njihovoj primeni sa ciljem da se doprinese boljem funkcionisanju sistema.
Uspešnom funkcionisanju hidroemergetskog i plovidbenig sistema Đerdap 1 svoj doprinos su davali i brojni gedetski stručnjaci koji su u njemu radili i rade i danas ali i brojni geodetski stručnjaci iz .drugih institucija i preduzeća koji su imali tu privilegiju da vrše merenja na jednom ovakvom sistemu.

PROJEKTI GEODETSKIH RADOVA

Pri realizaciji inženjerskih projekata u najvećem broju slučajeva neophodno je projektovati geodetske radove koji se vrše tokom realizacije projekta. Kako su geodetski radovi prisutni tokom celokupnog životnog ciklusa određenog objekta (projektovanje, izgradnja, eksšloatacija, stavljanje van funkcije+zatvaranje) projektni pristup geodetskim radovima je neophodan uslov njihove  efikasnosti i ekonomičnosti.
Projektovanje geodetskih radova ne opterećuje u značajnoj meri ukupnu vrednost geodetskih radova ali može doprineti smanjenju ukupnih troškova geodetskih radova, odnosno moguće je projektovanje geodetskih radova finansirati iz ušteda koje takav pristup donosi (često uštede koje nastaju pri ovakvom pristupu prevazilaze troškove projekata geodetskih radova što projektovanje geodetskih radova čini i ekonomski opravdanim).
Projektovanje geodetskih radova treba vršiti za sve jasno diferencirane grupe geodetskih poslova kao što su projekti obeležavanja, projekti kontrole obeležavanja, projekti izvedenog tanja objekta, projekti praćenja stabilnosti i deformacija objekta i projekti dodatnih radova.  

INŽENJERSKI PROJEKTI I GEODETSKE MREŽE

Svaki novi inženjerski projekat treba da prati i nova geodetska mreža specijalne namene a naročito ako se radi o projektima koji zahtevaju povećanu ili visoku tačnost geodetskih merenja. Postojeće geodetske mreže uglavnom su projektovane i izvedene za neke druge namene a često njihovo stanje nije ni poznato, odnosno nije poznato da li je došlo do pomeranja tačaka u periodu od određivanja njihovih koordinata što iziskuje dodatna merenja i kontrole. Takođe je često upitna i saglasnost parametara kvaliteta postojeće mreže sa zahtevima novog projekta.Iz navedenih razloga se može smatrati da su rizici korišćenja postojećih geodetskih mreža veliki i da je najbolje da se za svaki novi projekat izradi i projekat novih geodetskih mreža (položajne i visinske). Savremene geodetske tehnologije (naročito GPS i GNSS ali i totalne stanice i digitalni niveliri) omogućavaju efikasno i ekonomično izvođenje geodetskih merenja pa sa te strane ne postoje opravdanja za korišćenje postojećih geodetskih mreža za nove projekte.  

GEODETSKA MERENJA U PROIZVODNIM USLOVIMA

Pod geodetskim merenjima u proizvodnim uslovima mogu se smatrati geodetska merenja koja se odvijaju paralelno sa drugim proizvodnim procesima pri čemu nije moguće oćekivati da će ti procesi biti zaustavljeni da bi se geodetska merenja izvršila. Maravno moguče je da neki proizvodni procesi u potpunosti onemogućavaju geodetska merenja ali se u ovom tekstu razmatraju geodetska merenja u graničnim uslovima. Granični uslovi označavaju da je i uz prisustvo ometajučih faktora moguče dobiti kvalitetne rezultate geodetskih merenja ali je ritam njihovog dobijanja značajno narušen i samim tim ugrožena efikasnost geodetskih merenja. Ovi uslovi mogu nastati usled nemogućnosti da se geodetska merenja vrše u kontinuitetu ili da razliiti drugi uticaji (vibracije, kretanje ljudi koji u istom prostoru obavljaju različite zadatke, promena režima osvetkjenj radnog prostora, bezbedonosni razlozi i drugo) izazivaju privremene prekide merenja. U takvim uslovima, naročito ako se rezultati geodetskih merenja moraju dobiti u vremenski ograničenom roku (ako od tih rezultata zavise odluke o daljem proizvodnom procesu) neophodno je odabrati metode geodetskih merenja i dizajnirati sam proces merenja na način koji omogućuje dobijanje rezultata odgovarajućeg nivoa kvaliteta.

PRECIZNA GEODETSKA MERENJA I PRATEĆI PRIBOR

Pri realizaciji oreciznih geodetskih merenja uglavnom se pažnja peidaje izboru geodetskih instrumenata, uslovima pri radu i uslovima koje treba ispuniti tokom merenja. Pri tome se instrumenti uglavnom biraju prema deklarisanim karakteristikama tačnosti koju mogu da postignu. Dodatni uslov je da su instrumenti etalonirai čime je smanjena verovatnoća upotrebe instrumenata čija deklarisana tačnost ne odgovara stvarnoj tačnosti koju oni mogu da postignu.

Često se pri projektovanju geodetskih merenja zaboravlja da korišćeni pribor mora da odgovara po svojim karakteristikama kako bi se ostvarila zahtevana tačnost rezultata merenja. Rezultat merenja sadrži sve uticaje koji nastaju u procesu merenja i koji mogu smanjiti njegovu tačnost.
Značajan izvor grešaka u procesu merenja može biti pribor koji se koristi za merenje (letve pri nivelanju, prizme i drugi pribor pri merenju dužina, signali pri opažanju pravaca i sl.).

Pri dizajniranju procesa merenja u geodetskim projektima neophodno je posvetiti pažnju i izboru pribora koji će se korititi a ne samo instrumentima, metodama rada, uslovima pri radu i uslovima koje je potrebno ispuniti pri merenju. Ovaj zadatak projektantima geodetskih radova u velikoj meri olakšavaju proizvođači geodetske opreme koji daju karakteristike opreme ili vrše njenu kategorazaciju prema nivou tačnosti.

Geodetske firme dodatno se mogu obezbediti od gubitaka tačnosti pri nekim radovima ako uvedu odgovarajući sistem kvaliteta i propišu obavezne procedure pri realizaciji geodetskih merenja.

GPS TEHNOLOGIJE - ANTENE

Pri korišćenju GPS tehnologije za visoko tačna merenja pre svega se posmatraju karakteristike prijemnika odnosno deklarisana tačnost za konkretan GPS prijemnik. Takođe je moguće i u postprocesingu popraviti tačnost rezultata merenja za različite uticaje koji mogu da smanje tačnost merenja. Međutim ukoliko se ne koriste adekvatne antene onda tačnost rezultata merenja može biti manja od očekivane ili manja od maksimalno moguće.

Usavršavanje tehnike izrade antena GPS prijemnika dovelo je do razvoja antena koje postižu performanse nekadašnjih choke ring antena.

U svakom slučaju pri težnji ka postizanju najviših nivoa tačnosti GPS merenja potrebno je koristiti pribor sa najboljim karakteristima.

LASERSKI TREKERI U GEODETSKIM PRIMENAMA

Od pre nekoliko godina na tržištu su se pojavili laserski trekeri različitih proizvođača, instrumenti, koji omogućuju izuzetno precizno merenje i određivanje koordinata tačaka u prostoru. Tačnost određivanja koordinata tačaka je reda veličine nekoliko stotih delova milimetra u zavisnosti od rastojanja prizme od instrumenta. Iako ovi instrumenti uglavnom imaju primene u mašinskoj industriji (autombilskoj, avio, brodogradnji i drugim granama mašinstva) oni su u osnovi instrumenti koji se zasnivaju na principima na kojima su zasnovani klasični geodetski instrumenti (totalne stanice). Iz tog razloga je neophodno da geodetska profesija razvije odgovarajuće definicije, procedure i terminologiju kojima bi se oblast primene laserskih trekera u geodeziji približila geodetskim stručnjacima ali i diferencirala u odnosu na neke druge oblasti.
Korist od ovih napora za geodetsku profesiju bila bi višedimenzionalna jer bi geodetski stručnjaci postali prepoznatljivi kao kompetentni profesionalci za korišćenje tehnologije laserskih trekera ali i kao kompetentni poznavaoci problematike koja se njihovom primenom rešava. Ovladavanje finesama ove tehnologije, bez koje je savremena industrija gotovo nezamisliva, neophodno je iz razloga što različiti proizvođači laserskih trekera primenjuju različita rešenja što omogućava optimizaciju pristupa kod rešavanja geodetskih zadataka u industrijskim primenama.

Primena laserskih tehnologija za praćenje deformacija tla i objekata

Savremene laserske tehnologije koje se primenjuju za izvođenje geodetskih radova uglavnom se koriste za utvrđivanje postojećeg stanja terena (tla) i/ili objekata. Ove tehnologije mogu se međutim koristiti i za utvrđivanje promena na tlu i objektima ako se  snimanje vrši u različitim trenucima u vremenu. Svi objekti i tlo se menjaju sa vremenom usled dejstva različih sila što opravdava primenu laserskih tehnologija za utvrđivanje ovih promena. prednosti laserskih tehnologija su njihova ekonomičnost i efikasnost dok bi nedostatke trebalo tražiti pre svega u tačnosti koju je moguče postići. Međutim ako se ove tehnologije pravilno primenjuju one mogu pružiti (naročito pravilno kombinovane sa drugim geodetskim metodama) značajne informacije o stanju i ponašnju određenih objekata i/ili tla na odredđnim područjima.
Stručnjaci koji imaju potrebu za ovim informacijama pre svega treba da pravilno definišu projektni zadatak imajući u vidu karakteristike objekata i-ili tla. Geodetski stručnjaci, na osnovu tako definisanog projektnog zadatka mogu projektovati i izvesti geodetske radove tako da oni ispune projektnim zadatkom predviđene zahteve.

O ZNAČAJU I JAVNOSTI NAUČNOG RADA

Poslednjih nedelja razvila se u naučnoj (a i laičkoj) javnosti vrlo široka i obuhvatna diskusija o plagijatima naučnih radova i o načinima sticanja akademskih zvanja. Pre svega mora se zaključiti da je ovo izuzetno važna tema ako se pođe od pretpostavke da je znanje, na današnjem nivou civilizacijskog razvoja, neophodan uslov svake uspešnosti jednog društva. Nivo znanja i pravilnost odnosa prema njemu, stoga, se može usvojiti kao važno dijagnostičko sredstvo za utvrđivanje stanja jednog društva.
Odavde sledi da nije ništa neobično što se stručnjaci bave rezultatima naučnog rada drugih stručnjaka na kritičan način (to je njihov osnovni zadatak). Neobično je (i loše) što kritičkog preispitivanja nema više i što se ne vrši češće. Neobično je i to što autori radova ne prihvataju sa radošću zanimanje za njihove rezultate. Naime u današnje vreme veoma mali broj ljudi ima vremena snage i energije da posvećuje pažnju tuđom idejama. Svi su zaokupljeni svojim problemima pa je svako posvećivanje pažnje tuđim rezultatima šansa da se ti rezultati prikažu široj stručnoj javnosti. Autori bi takođe, trebalo da budu superiorni nad svakim sagovornikom koji se usudi da kritikuje njihove teze jer oni (valjda) najbolje poznaju mateiju kojom su se bavili u svojim tezama što znači da bi u jednoj otvorenoj diskusiji mogli da promovišu i afirmišu svoje ideje i dokažu nedostatke u konceptu njihovih kritičara.
Drugi dokazi o autorovoj superiornosti koji se mogu priložiti jesu reference objavljenih i citiranih radova u stručnim i naučnim časpisima i Zbornicima radova sa različitih savetovanja. Savetovanja, simpozijumi i drugi skupovi su idealna mesta za promociju i proveru stručnih ideja jer se na njima okupljaju stručnjaci koji mogu da postavljaju pitanja što za posledicu može da ima i usavršavanje samog autora ali njegovo bolje razumevanje materije kojom se bavi. Diskusije koje se vode tokom simpozijuma i publikuju po njegovom završetku zajedno sa zaključcima ili odvojeno od njih takođe mogu biti šansa za autore. Sva ova dokumenta mogu da svedoče o aktivnosti autora u okviru naučne zajednice ali i o njegovom razvoju i napredovanju kroz vreme. Doktorat bi trebalo da predstavlja "krunu" jedne epohe razvoja stručnjaka koju je on ostvario u skladu sa akademskim pravilima i procedurama propisanih u jednom uređenom sistemu sticanja akademskih zvanja. Naravno doktorat nije kraj razvoja jednog stručnjaka jer u savremenom društvu se znanje takvom brzinom razvija i uvećava da narodna "Čovek se uči dok je živ" dobija svoj puni smisao.

Ako se prethodno opisani kontekst usvoji kao ispravan (ili bar u osnovi opšte prihvaćem) onda je nejasno zašto prozvani ne reše ovu dilemu (ispravni doktorati i stečena zvanja ili ne) na najednostavniji način: prikazivanjem svojih radova i referenci na internetu. Na taj način rešiće se sve nedoumice i stručna i naučna javnost će imati dovoljno pravih informacija da se nedvosmisleno opredeli po ovom pitanju. Obaranje sajtova kao osgovor (ma odakle dolazilo) nije prihvatljivo. Nije prihvatljivo ni da se ovoj temi pridaje neodgovarajuća pažnja  (previše pažnje dodeljeno ovoj temi znači manje pažnje za druge važne teme - premalo pažnje nije dozvoljno jer se radi o znanju koje je u prvom delu ovog teksta označeno kao neophodan uslov uspešnosti jednog društva).

Jedno od pitanja koje je u medijima postavljeno jeste i ko ima pravo da ocenjuje stručni i naučni rad. Po mom mišljenju svako ima pravo da ocenjuje stručne i naučne radove ako ih je pročitao i ako je spreman da o njima da mišljenje u pisanoj formi ili u javnom nastupu na stručnim i naučnim skupovima. Pisana ili javno izgovorena reč je i velikoj meri obavezujuća jer je i sama podložna kritici
što samo može doprineti daljem razvoju razmatrane teme.

Prema napred navedenom sledi zaključak da svaka javna diskusija na temu nauke i struke može doneti samo korist jednom društvu jer se kroz takvu diskusiju može doći do standarda ponašanja koji nisu postojali a koji su, više je nego očigledno, neophodni.

I končno, postavlja se pitanje šta je činiti prozvanim akterima ove afere. Ukoliko su nam evropske vrednosti zaista prioritetne onda se u ovom slučaju mogu (moraju?) pimeniti postupci koji su već peimenjivani u Evropi (naeočito u Nemačkoj) u protivnom Evropa najverovatnije "ima alternativu".
  

Savetovanje RUDARSTVO 2014 odloženo za septembar

Savetovanje "Rudarstvo 2014" u organizaciji Privredne Komore Srbije koje je trebalo da se održi od 20 do 22 maja 2014 godine u Vrnjačkoj Banji odloženo je za septembar (od 9 do 11) zbog katastrofalnih poplava u Srbiji i regionu.

U ovim trenucima opasnost po ljudske živote i imovinu još uvek nije prošla i ova odluka organizatora je potpuno ispravna jer najveći broj učesnika najavljenog skupa dolazi baš iz mesta koja su ugrožena.

Međunarodni naučno stručni skup Banja Luka 2014

Zavod za izgradnju Banja Luke organizovao je i održao X Međunarodni naučno stručni skup "Savremena teorija i praksa u graditeljstvu" 15 i 16 maja 2014 godine. I pored napora organizatora a zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile ceo region skupu nisu mogli da prisustvuju svi učesnici koji su prijavili radove.
Organizatori zaslužuju sve pohvale za učinjene napore jer je skup planiran i organizovan mnogo pre nego što se i moglo pretpostaviti da će nesreća ovakvih razmera zadesiti ova područja.

POPLAVE U SRBIJI - GUBICI I ŠTETE KATASTROFALNIH RAZMERA

Poplave u Srbiji, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Hrvtskoj nanele ogromne štete. Srbija i Republika Srpska najviše pogođene. U Srbiji se gubici ljudskih života mere desetinama a materijalna šteta izražava u stotinama miliona evra.

Neophodna je pomoć u dužem vremenskom periodu jer će sanacija i oporavak trajati dugo. 

Značaj gravimetrijskih merenja

Gravimetrijska merenja  u geodetskim primenama uglavnom se vrše sa ciljem da se definišu sistemi visina. Međutim u praktičnim primenama uticaj sile teže i njenih promena kroz vreme se uglavnom zanemaruje. Ovaj nedostatak klasičnih geodetskih pristupa otklanja se kroz primenu četvorodimenzionalne geodezije koja pored prostornih veličina (koordinata tačaka) i kontinuiranih fizičkih veličina (sile teže) uzima u obzir i promenu sile teže kroz vreme.

Iako se čini da su uticaji sile teže i njenih promena zanemarljivi razvoj nauke ide u pravcu merenja  promena sile teže i u vrlo kratkim vremenskim intervalima primenom apsolutnih gravimetara koji mogu da odrede vrlo male promene sile teže koje nastaju usled većih kiša.

Ako se pri tome uzme u obzir da se usled (skoro) neprekidnih seizmičkih aktivnosti u Zemljinoj kori mase stalno preraspodeljuju onda neposredno sledi da je neophodno posvetiti posebnu pažnju gravimetrijskim merenjima jer ovi podaci treba da ostanu kao civilizacijsko nasleđe budućim generacijama geodetskih stručnjaka.   

Zaštita životne sredine i održivi razvoj Savetovanje na Tari

Na Tari je, u periodu od 11 do 13 marta 2014 godine održano 2. savetovanje sa međunarodnim učešćem pod nazivom "ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ - ENERGETIKA I RUDARSTVO 2014" (ENVIRONMENTAL PROTECTION AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT "ENERGY AND MINING 2014" 2nd Symposium with International participation).
Na skupu je razmatrana problematika zaštite životne sredine sa posebnim osvrtom na rešenja i praksu u energetskim postrojenjima i u rudarstvu.
Bilo je radova i nastupa koji su ukazali na sličnu problematiku sa kojom se sreću elektroprivrede u regionu i sa problemima prilagođavanja savremenim evropskim propisima.

FOTOGRAMETRIJA U INŽENJERSKIM PRIMENAMA

Razvoj digitalnih kamera omogućio je značajno povećanje efikasnosti korišćenja fotogrametrijske metode za merenja u inženjerskim primenama. Pojedini proizvođači opreme za fotogrametriju napravili su kompletna rešenja koja omogućavaju postizanje visoke tačnosti i efikasnosti dobijanja rezultata. Efikasnost se pre svega ogleda u brzoj obradi snimljenih fotografija što je omogućeno razvojem programa za obradu fotografija i informacionih tehnologija (IT). Primene fotogramerije u industriji su posebno interesantne jer je ova metoda merenja (prikupljanja informacija o objektima) praktično neosetljiva na vibracije.

GPS TEHNOLOGIJA U ZATVORENOM PROSTORU

Kada se govori o GPS tehnologiji uglavnom se misli na sistem pozicioniranja na otvorenom prostoru zasnovanom na satelitima koji kruže u zemljinoj orbiti i šalju signale ka prijemnicima na osnovu kojih se odredjuju njihove koordinate. Medjutim, razvijena je i tehnologija koja koristi isti princip ali se zasniva na fiksnim emiterima signala lociranim u zatvorenom prostoru (IPS - Indoor position system). Ova tehnologija, prema tvrdnjama proizvođača, može, uz odgovarajući broj emitera da obezbedi visoku tačnost pozicioniranja u lokalnim koordinatama.

Ova tehnologija svakako zaslužuje pažnju a naročito kod geodetskih radova visoke tačnosti u mašinstvu. 

Komasacija i geodetski radovi

Pojam komasacije se u poslednje vreme posmatra (kako u literaturi tako i praksi) kao veoma složen fenomen koji nema za cilj ukrupnjavanje usitnjenih poseda. Primena komasacije na odredjenom području sve više ima za cilj rešavanje kompleksnih prostornih problema čiji je cilj uvećanje vrednosti prostora na kome se komasacija sprovodi. Ova činjenica nalaže geodetskim stručnjacima koji se ovom problematikom bave da sagledavanju prostorne problematike pristupaju uz analizu velikog broja parametara koji nisu prevashodno geodetske prirode. Ukoliko se ovakav pristup ne primenjuje postoji rizik da ciljevi komasacije neće biti ostvareni u onoj meri u kojoj je to moguće niti da će efekti komasacije biti maksimalni. Komasacija je naročito važna za Srbiju koja ne raspolaže značajnim resursima za sopstveni razvoj pa je maksimalno korišćenje raspoloživih resursa od izuzetnog značaja za održanje i unapredjenje životnog standarda.

Komasacija u tom smislu predstavlja jedno od sredstava (ako se stručno i kvalitetno sprovede) za maksimizaciju iskorišćenja postojećih resursa. 

Časopis Geonauka

Časopis Geonauka (Geoscience) uspostavljen u 2013 godini značajno je obeležje naučnih i intelektualnih napora geodetske struke u Srbiji. Časopis izlazi kvartalno, radovi se pišu na engleskom jeziku i pored geodezije kao centralne naučne discipline obuhvaćene su i druge srodne naučne oblasti.
Već duži niz godina postojala je težnja da se uvede jedan časopis ovog tipa kako bi stručnjaci geodetske struke iz Srbije imali šansu da svoj rad predstave svetskoj stručnoj javnosti ali je to uspešno realizovano tek u protekloj 2013 godini.
Uz želje da časopis nastavi da se izgrađuje i unapređuje i u 2014 godini preporučujem geodetskim stručnjacima iz Srbije (ali i svima koji prate ovaj blog) da uzmu učešća i pišu radove za Geonauku. Takav pristup sigurno će doprineti, ne samo razvoju struke i časopisa, već i ličnom razvoju svakog autora. 

Značaj metrološkog pristupa u geodeziji

Pri geodetskim merenjima dobijaju se rezultati merenja koji nisu sami sebi cilj već imaju određenu svrhu odnosno predstavljaju ulazne parametre za donošenje odluka koje su neraskidivo povezane sa upotrebom resursa odnosno sa troškovima. Iz tog razloga se mora obezbediti odgovarajuća tačnost ovih rezultata. Kako su greške rezultata merenja neizbežne a mogu nastati usled različitih i često nepredvidivih uticaja to je neophodno vršiti ispitivanja geodetskih instrumenata kako bi se sa velikom pouzdanošću mogle znati njihove karakteristike odnosno proceniti njihova tačnost. Prvi i najvažniji uslov jeste da se geodetski instrumenti ispituju odnosno etaloniraju u ovlašćenim laboratorijama. Međutim ovi pregledi su periodični i promene koje nastaju na instrumentima su nepoznate (pa samim tim i tačnost koju oni mogu postići između dva etaloniranja). Iz tog razloga definisani su ISO standardi koji preporučuju načine ispitivanja geodetskih instrumenata u terenskim uslovima. Ispitivanje geodetskih instrumenata u terenskim uslovima treba vršiti po principima geodetske metrologije ali za konačnu ocenu tačnosti rezultata merenja neophodno je vršiti i dodatnu analizu rezultata merenja. Prema tome: ispitivanje geodetskih instrumenata u ovlašćenim laboratorijama jeste neophodan uslov ali nije i dovoljan uslov za dobijanje pouzdanih rezultata merenja. Dodatne mere ispitivanja geodetskih instrumenata u terenskim uslovima predstavlja još jednu meru za postizanje višeg nivoa pouzdanosti rezultata merenja.
I pored svih preduzetih mera u smislu geodetske metrologije neophodno je, sa aspekta cilja zbog kojih se merenja vrše, analizirati dobijene rezultate. Na ovaj način može se govoriti i o izvesnom uspostavljanju sistema kontrole kvaliteta geodetskih merenja.