Gravimetrijska merenja u geodetskim primenama uglavnom se vrše sa ciljem da se definišu sistemi visina. Međutim u praktičnim primenama uticaj sile teže i njenih promena kroz vreme se uglavnom zanemaruje. Ovaj nedostatak klasičnih geodetskih pristupa otklanja se kroz primenu četvorodimenzionalne geodezije koja pored prostornih veličina (koordinata tačaka) i kontinuiranih fizičkih veličina (sile teže) uzima u obzir i promenu sile teže kroz vreme.
Iako se čini da su uticaji sile teže i njenih promena zanemarljivi razvoj nauke ide u pravcu merenja promena sile teže i u vrlo kratkim vremenskim intervalima primenom apsolutnih gravimetara koji mogu da odrede vrlo male promene sile teže koje nastaju usled većih kiša.
Ako se pri tome uzme u obzir da se usled (skoro) neprekidnih seizmičkih aktivnosti u Zemljinoj kori mase stalno preraspodeljuju onda neposredno sledi da je neophodno posvetiti posebnu pažnju gravimetrijskim merenjima jer ovi podaci treba da ostanu kao civilizacijsko nasleđe budućim generacijama geodetskih stručnjaka.
Iako se čini da su uticaji sile teže i njenih promena zanemarljivi razvoj nauke ide u pravcu merenja promena sile teže i u vrlo kratkim vremenskim intervalima primenom apsolutnih gravimetara koji mogu da odrede vrlo male promene sile teže koje nastaju usled većih kiša.
Ako se pri tome uzme u obzir da se usled (skoro) neprekidnih seizmičkih aktivnosti u Zemljinoj kori mase stalno preraspodeljuju onda neposredno sledi da je neophodno posvetiti posebnu pažnju gravimetrijskim merenjima jer ovi podaci treba da ostanu kao civilizacijsko nasleđe budućim generacijama geodetskih stručnjaka.
