Matematički modeli i realnost koju oni opisuju u geodeziji

Največi broj aktivnosti u geodetskoj profesiji vezan je za merenja koja omogućavaju prikaz posmatranog dela realnog sveta u formi matemačkih ili grafičkih modela. Na osnovu rezultata geodetskih merenja dobijaju se koordinate tačaka koje reprezentuju posmatrani deo realnosti (bilo da je u pitanju određeni objekat ili topografija terena). Ove činjenice ukazuju na sledeće probleme koje uvek treba imati u vidu kada se realnost aproksimira koordinatama određenog broja tačaka kojom se ta realnost aproksimira:

1. Poznate su koordinate tačaka modela u određenom trenutku vremena;

2. Koordinate tačaka određene su sa tačnošću koja zavisi od grešaka rezultata merenja i grešaka modela po kome su one određene i

3. izvan tačaka određenih merenjima ne bi trebalo zaključivati ni o modelu ni o realnosti koju on reprezentuje.

Navedeni iskazi otvaraju mnoga značajna pitanja koja se moraju razmatrati pri planiranju geodetskih merenja za potrebe modeliranja određenog dela realnosti. 

Pri tome se čini da je jedan zaključak moguće u ovom procesu smatrati univerzalnim a on glasi: svaki model je jedinstven i mora mu se pristupiti sa aspekta svih fundamentalnih geodetskih principa. Na današnjem nivou znanja i geodetskih tehnologija ovo ne bi trebalo da predstavlja nesavladiv problem.

Potrebna stručnost u geodetskim radovima

Stalni naprekad geodetskih tehnologija stvara utisak da se složena (kompleksna) geodetska merenja i radovi mogu obavljati i od strane manje stručnih lica koja su samo obučena da rade sa određenim geodetskim instrumentima i sistemima. Ovaj pristup zasniva se na pretpostavci da je dovoljno naučiti određene algoritme za postupanja u određenim situacijama (pritisnuti određeni broj tastera na instrumentu i po određenom redosledu) i da će se pojaviti ispravan rezultat mernja. Ovakav pristup jednostavno nema ni stručnog ni naučnog osnova kod profesionalnog obavljanja geodetskih radova i treba nastojati da se on izbegne po svaku cenu. Jednostavan način da se ova situacija izbegne jeste da se obavezno naglasi stručnost i kvalifikovanost lica koje je obavilo određene geodetske radove kako bi se nedvosmisleno moglo ustanoviti da li rezultati ovakvog rada pripadaju profesionalnom ili amaterskom (laičkom) domenu bavljenja geodezijom. Na taj način geodetska struka može da zaštiti svoj profesionalni ugled i da izbegne da joj se pripisuju propusti koje ona nije načinila.

Geodezija kao biznis

Geodetska profesija uglavnom se prepoznaje kroz sistem katastra odnosno evidencije nepokretnosti. Ovaj aspekt geodetske profesije, međutim, samo je jedan mali deo (iako civilizacijski izuzetno značajan) ukupnih mogućnosti i ukupnog doprinosa geodezije ekonomskoj i drugim dimenzijama ljudske aktivnosti.
Kroz obezbeđivanje evidencije nepokretnosti geodetska profesija obezbeđuje osnovu za pokretanje i razvoj privrednih aktivnosti ali zbog niza specifičnosti ova dimenzija geodezije mora biti institucionalizovana i kao takva obezbeđena od strane Države.
Međutim kada su u pitanju druge primene geodezije (kao što je to slučaj sa primenom geodezije u inženjerskim oblastima i pri realizaciji različitih projekata) onda se geodezija može posmatrati kao biznis koji podleže zakonima tržišta i u kome se mogući doprinos određenog znanja može valorizovati u tržišnim uslovima.

GPS-GNSS tehnologija i seizmičke pojave

GNSS - GPS tehnologija u seizmici omogućila je praćenje promene geometrije tačaka na površini Zemlje sa velikom tačnošću i sa visokom učestanošću. Iz tog razloga neki autori definišu geodeziju kao geologiju visoke frekvencije ili seizmologiju niske frekvencije. Naime geodetska merenja mogu da prate geološke događaje brže nego što se oni odvijaju mada su ova merenja  nešto duža od trajanja seizmičkih događaja. Međutim, pojavljuju se istraživanja koja prate seizmičke događaje (prostiranje talasa tokom zemljotresa) sa frekvencijom od 1 do 20 Hz. To znači da GNSS tehnologija približava geodetska merenja dinamici seizmičkih događaja i njihovom predviđanju. 

Skup o geotehničkim aspektima gradjevinarstva Sokobanja Geoteh 2013

Peti medjunarodni naučno stručno savetovanje pod nayivom "Geotehnički aspekti građevinarstva" održano je u Sokobanji u periodu od 29 do 31 oktobra u organizaciji Saveza građevinskih inženjera Srbije i Srpskog društva za mehaniku tla i geotehničko inženjerstvo. Učešće na skupu uzeli su stručnjaci iz Srbije i okruženja koji se bave ovom oblašću. Na skupu su prikazana savremena iskustva iz oblasti geotehnike ali je jedna grupa autora prikazala i rad iz oblasti geodezije i mogućnosti njene primene pri rešavanju geodethničkih inženjerskih problema.. 

Napredne primene geodeije

Klasična primena geodezije odnosi se na rešavanje standardnih pitanja standardnim sredstvima kao što su položajne (2D) i nivelmanske mreže. Karakteristika ovih geodetskih mreža jeste diskretno određivanje koordinata tačaka u vremenu i prostoru. Ukoliko se pri rešavanju ovih standardnih problema pridruže i uticaji oblika Zemlje kroz uvođenje geografskih širina i dužina onda se ovaj model naziva trodimenzionalna geodezija. kada se uz trodimenzionalnu geodeziju uvedu i merenja kontinuiranog polja sile teže ovaj model naziva se intehrisana (operacionalna) geodezija. Merenja svih ovih veličina u dužem vremenskom periodu pokazala bi da promene polja sile teže i shodno tome geografskih širina i dužina pojedinih tačaka ima uticaja na merenja izvršena u ranijim periodima (epohama). na ovaj način dolazi se do modela četvorodimenzionalne geodezije.

Pojedini autori smatraju da veliki inženjerski objekti svojom masom i veličinom imaju određeni uticaj na promenu sile teže u područjima na kojima su sagrađeni. Ako promene koje nastaju u priordi usled ljudskih aktivnosti zahtevaju odgovoran odnos prema tim promenama i posledicama koje one izazivaju (pa makar to bile i promene polja sile teže) onda je minimum odgovornog odnosa da se te promene mere. Na ovaj način stvaraju se uslovi za dodatni doprinos geodezije održivom razvoju (pored savremenog doprinosa ovo bi bio doprinos u budućnosti).

Savremene geodetske merne tehnologije (GPS, totalne stanice, laserski skeneri, gravimetri) kao i prihvatljiva cena merenja ovih veličina čine neopravdanim njihovo izostavljanje iz velikih projekata. Četvorodimenzionalna geodezija u tom smislu omogućava i stvaranje značajnog geodetskog i civilizacijskog nasleđa za buduće generacije.  

XXXIII Skup geodeta Timočke Krajine

XXXIII po redu skup geodeta Timočke Krajine održaan je u Donjem Milanovcu dana 19.10.2013 godine. U okviru rada skupa bila je predviđena i poseta jedinstvenom neolitskom nalazištu "Lepenski VIr".

Odbranjena magistarska teza na Građevinaskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Autor ovog bloga nije se oglašavao u prethodnom periodu iz razloga odbrane magistraske teze na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dana 3.10.2013 godine odbranio sam magistarsku tezu pod nazivom "Analiza i ocena tačnosti metode trigonometrijskog nivelmana u inženjerskim primenama". Metoda trigonometrijskog nivelmana može se primenjivati i kod  geodetskih radova visoke tačnosti u inženjerskim oblastima zbog svoje efikasnostii i mogućnosti dostizanja visoke tačnosti rezultata merenja.  

Geodezija na velikim branama

U skladu sa najvaom navodim neke radove objavljene na stručnim skupovima koji za temu imaju primenu geodezije na velikim branama.
Srpsko Društvo za velike brane održalo je I Kongres u Bajinoj Bašti 2008 godine. Primena geodezije na velikim branama bila je zastupljena u tri rada:

1. Analiza geodetskih podataka za hidroenergetski i plovidbeni sistem "DJerdap 1" (autor: Žarko Nestorović
2. Analiza metodologije obrade i interpretacije geodetskih podataka za hidroenergetski i plovidbeni sistem "DJerdap 12 u horizontalnoj ravni (autor: Žarko Nestorović) i
3. Značaj i uloga geodetskih merenja prilikom pračenja pomeranja hidroenergetskih objekata (autori: prof. Branko Božić i prof. Slobodan Ašanin)

Ako se ima u vidu značaj skupa i spektar tema koji je bio obuhvatan može se smatrati da je geodezija bila zastupljena sa dovoljnim brojem radova. Medjutim ako se ima u vidu značaj geodezije za osmatranje stanja i ponašanja velikih brana onda se mora priznati da je broj radova koji obradjuju ovu problematiku bio nedovoljan i da ubuduće geodete u Srbiji treba veću pažnju da posvete ovoj problematici.

Udrženje "Izgradnja"

Udruženje "Izgradnja" organizovalo i je uspešno realizovalo sedmi po redu naučno stručni skup pod nazivom "projektovanje, proračun i izgradnja seizmički otpornih zidanih zgrada". Skup je bio veoma posećen tako da je sala Doma inženjera i tehničara bila potpuno ispunjena.
Predavanja su održali ugledni stručnjaci iz oblasti građevine a kao posebnu vrednost skupa treba istaći brojne diskusije koje su otvorile značajna pitanja i razjasnile brojne nedoumice
koje Srbiju očekuju u ivoj oblasti na putu ka Evropskoj Uniji.
Nije izostao ni kritički osvrt na tekuću praksu i predlozi za njeno poboljšanje. Naročito je, autoru ovog teksta, upečatljivo upozerenje profesora Mihaila Trifunca, stručnjaka svetskog renomea, da moramo nastojati da koristimo sva najbolja raspoloživa znanja kako bismo pravilno upravljali postojećim resursima. Ukoliko se pravilno tumači i primenjuje, ova ideja mogla bi da ima značajne pozitivne efekte na celokupnu privrednu aktivnost u Srbiji
Organizatori i predavačii zaslužuju sve pohvale jer su uspeli da u jednom danu prikažu jednu značajnu stručnu i naučnu oblkast, otvore značajna pitanja za građevinsku praksu i održe pažnju velikog broja učesnika skupa.

    

Primena geodezije automatizovane i robotizovane totalne stanice

Automatizovane i robotizovane totalne stanic

e omogućavaju primenugeodezije u oblastima koje prethodne generacije geodetskih instrumenata nisu mogle da pokriju. Praćenje kretanja prizme ili kontrola njene stabilnosti otvaraju različite mogućnosti za primene rezultata geodetskih merenja. Tako je automatizovane i robotizovane totalne stanice moguće primenjivati u deformacionoj analizi ili kod provere pravilnosti kretanja mašina ili složenih uređaja. kod primene automatizovanih i robotizovanih totalnih stanica osnovni zahtev je da se obezbedi kontrola rezultata merenja jer bez iskusnog stručnjaka koji kontroliše proces merenja i dobijene rezultate moguće su situacije koje dovode do besmislenih ili neupotrebljivih rezultata. Geodetska  profesija ne sme da dozvoli ovakve situacije jer to može da smwnji potencijal primene savremenih geodetskih tehnologija  u inženjerskim oblastima.

U periodu od 28 do 31.05.2013 godine na Srebrnom jezeru održan je IV simpozijum sa međunarodnim učešćem "Rudarstvo 2013" u organizaciji Privredne komore sSrbije. Tema simpozijuma bila je "Planovi razvoja i unapređenja rudarstva. Simpozijum je okupio značajan broj stručnjaka iz ove oblasti iz Srbije i drugih zemalja. Primetno je bilo i prisustvo proizvođača opreme za ovu industrijsku granu.
Prikazan je veliki broj radova iz ove oblasti i objavljen u Zborniku radova. Posebnu vrednost simpozijuma predstavljale su diskusije posle izlaganja koje su predsedavajući sesija podsticali što je pomoglo nastajanju novih i razvoju postojećih ideja. Nisu izostali ni kritički osvrti i predlozi za povećanje doprinosa rudarstva privredi Srbije.
Prirodno(Nacionalni park "Đerdap", Đerdapska klisura) i kulturno-istorijsko (Golubački grad) okruženje Srebrnog jezera omogućili su učesnicima simpozijuma da obogate svoje poznavanje Srbije.

Geodetska merenja na velikim branama

Geodetska merenja na velikim branama su neophodan, mada ne i dovoljan uslov za smanjnje rizika i hazarda. Rrizik i hazard kao pojmovi koji su neraskidivo povezani sa sigurnošću brana detaljno su obradjeni u okviru medjunarodne komisije za vel
ike brane (ICOLD). Ovim pitanjima bavilo se i jugoslovensko društvo za visoke brane (od 2008 - srpsko drustvo za velike brane SDZVB). Iz ove oblasti objavljen je značajan broj radova ali je pitanje da li se u praksi ova znanja dosledno primenjuju . Takođe se mora priznati da je u Srbiji objavljen relativno mali radova koji obrađuju problematiku geodetskih merenja u sistemu upravljanja rizikom na velikim branama. Ova činjenica ukazuje na potencijalno malu zastupljenost geodetskih merenja na velikim branama ili na nedovoljnu aktivnost geodetskih stručnjaka koji se bave ovom problematikom i ne prikazuju svoje radove na stručnim skupovima. U narednom periodu biće ukazano na neke radove koji su objavljeni iz ove oblasti na stručnim skupovima i stručnim časopisima  u Srbiji.

Na borskom jezeru je u periodu od 14 do 17 maja 2013 godine održano VIII naučno stručno međunarodno savetovanje "Ocena stanja, održavanje i sanacija građevinskih objekata i naselja". Savetovanje je okupilo stručnjake iz Srbije i regiona koji se bave ovom problematikom. Na skupu je prikazan i rad grupe autora pod nazivom "Uloga i značaj geodetskih merenja pri oceni stanja velikih brana". Ovim radom se šira stručna javnost upoznaje sa mogućnostima savremenih geodetskih tehnologija da pružaju informacije od značaja pravilno donošenje odluka pri oceni stanja velikih brana. Takođe se istražuje pozicija informacija koje pružaju savremene geodetske tehnologije u sistemu donošenja odluka vezanih za velike brane.

Učesnici  savetovanja su imali mogućnosti da u prijatnom ambijentu renoviranog hotela "jezero" prikazuju svoje radove i diskutuju o stručnim pitanjima. Posebnu vrednost skupa predstavljale su diskusije posle izlaganja svakog rada.

Slobodno vreme učesnici skupa mogli su da provedu u prirodnom okruženju borskog jezera ili u obilasku mnogobrojnih prirodnih (Crni vrh, Zlotska pećina), istorijskih (Carska palata kod Zaječara, Muzej u Zaječaru, Muzej rudarstva u Boru)i tehničkih (RTB Bor, mala elektrana "Gamzigrad") znamenitosti ovoga kraja.

Primena geodezije - niveliri u industriji

Razvoj digitalnih nivelira značajno je proširio mogućnosti njihove primene  u industriji zbog ubrzanja procesa merenja i visoke tačnosti i pouzdanosti rezultata. Međutim to ne znači da sniveliri starije generacije nisu primenljivi i da njihovo korišćenje treba zanemariti. Naprotiv u situacijama kada se zahteva najviša moguća tačnost, kada je važno imati potpunu kontrolu nad procesom merenja i kada se radi na malim i skučenim prostorima oni su i dalje nezamenljivi. Posebno dobra osobina za primenu u industriji nivelira starije generacije jeste njihova izuzetno kratka daljina jasnog vida i mogućnost da se očitavanje vrši na vrlo malom odsečku letve.
ove osobine savremeni digitalni niveliri još nisu dostigli. Imajući u vidu činjenicu da izrada geodetskih instrumenata sve više podleže uticajima tržišta (ako za nekim osobinama instrumenata ne postoji kritična tražnja onda se one i ne razvijaju) onda se realno ne može očekivati razvoj digitalnih nivelira u pravcu dostizanja osobina nivelira starije generacije.
Kako se niveliri starije generacije (najveće tačnosti) više ne proizvode neposredno sledi da je neophodno očuvati postojeće nivelire kao značajnu rezervu za potrebe spwecifičnih geodetskih merenja u industriji.

Primena geodezije - trigonomoterijski nivelman

Povećana tačnost i efikasnost merenja dužina i zenitnih odstojanja (primenom automatizovanih totalnih stanica) afirmisala je metodu trigonometrijskog nivelmana za određivanje visinskih razlika. Iako po tačnosti još nijeu potpunosti  dostignuta metoda geometrijskog nivelmana može se reći da neki rezultati idu u prilog sve većoj primeni trigonometrijskog nivelmana. Glavna prednost trigonometrijskog nivelmana jeste efikasnost određivanjua visinskih razlika i njegova primena za rešavanje problema kada nije moguće primeniti geometrijski nivelman.
Glavni problem za povećanje tačnosti trigonometrijskog nivelmana jesu greške merenja zenitnih odstojanja koje potiču od spoljnih uslova (atmosferska refrakcija i treperenje vazduha). Istraživanja u pravcu smanjenja ovih grešaka mogu da povećaju tačnost trigonometrijskog nivelmana.

Primena geodezije - geometrijski nivelman

Geometrijski nivelman je najjednostavnija i najtačnija metoda merenja u geodeziji. Osnovni problem predstavljala je efikasnost metode koja nije bila na zavidnom nivou do pojave automatizovanih nivelirea. Sa pojavom automatizovanih niveliria i letava sa bar kodom geometrijski nivelman je postao značajno efikasnija metoda merenja. Povećana efikasnost znači i manju cenu po jedinici rada što implicitno povećava mogući opseg primena ove metode.

Značaj geometrijskog nivelmana je u tome što je to jedina geodetska metoda koja je po tačnosti zadovoljavala visoke kriterijume tačnosti za potrebe istraživanja seizmičkih i tektonskih procesa u periodu pre pojave GPS tehnologije. To znači da istorijski podaci mogu da se upoređuju sa aktuelnim podacima i da, u slučaju dovoljnog broja pravilno stabilizovanih repera, mogu da pruže informacije o uticaju seizmičkih, ili drugih procesa u Zemljinoj kori. Ovu mogućnost treba iskoristiti i aktuelizovati merenja u Državnoj nivelmanskoj mreži.

Primena geodezije - deformaciona merenja

Pod deformacionim merenjima u geodeziji uglavnom se (do skora) mislilo na merenja za praćenje stanja i ponašanja građevinskih objekata (velike brane, industrijski pogoni i sl.). Međutim ova oblast je daleko šira i može da obuhvati geodetska merenja od vrlo malih objekata (reda veličine par metara - kao što su mašinski elementi, postrojenja u energetici i rudarstvu i sl.) pa do osmatranja pomeranja na velikim područjima (kao što su geodetska merenja za istraživanje seizmičkih pojava, geodetska merenja za potrebe geoloških istraživanja i sl.). Metode deformacionih merenja mogu se primeniti i za utvrđivanje odstupanja izvedenih objekata od njihovog projektovanog stanja.

Savremene geodetske tehnologije omogućavaju postizanje dovoljnog nivoa tačnosti i efikasnosti za doprinos geodezije u pomenutim inženjerskim oblastima. Takođe je važno naglasiti da su razvijene i odgovarajuće metodologije za analizu i tumačenje rezultata geodetskih merenja koje omogućavaju pouzdano zaključivanje o karakteristikama promena na objektima. Informatičke tehnologije omogućavaju efikasnu obradu velikog obima ovih podataka u kratkim vremenskim intervalima. Ove činjenice idu u prilog zaključku da više ne postoje razlozi za odsustvo geodetskih mernja iz važnih inženjerskih projekata. Ukoliko se geodezija ne primenjuje u inženjerskim oblastima gde je njen doprinos veći od cene njene primene onda je to ozbiljan razlog za analizu uzroka i posledica. Uzroci su obično u samoj geodetskoj struci dok posledice snosi čitava društvena zajednica.

Geodetska profesija - mogućnosti razvoja

Razvoj geodetske profesije (a videli smo u prethodnom tekstu da je on igraničen jediino ambicijom i sposobnošću geodetskih stručnjaka) treba da bude posledica organizovanih napora pojedinaca i legitmnih udruženja. Ukoliko se očekuje da će se sgeodetska truka razvijati bez organizovanih napora odnosno stihijski onda se to najverovatnije neće ostvariti nikada, neće ostvariti željenom dinamikom.ili se neće ostvariti na najvišem mogućem nivou. Bez irganizovanih napora na razvoju geodetske profesije moguć je i drugi scenario tj. da se profesija uruši i da se smanji njen uticaj i status njenih pripadnika.

Razvoj geodetske struke treba da se zasniva na analizi njenih mogućnosti formulisanju određenih ciljeva i njihovoj realizaciji. Pri tome može biti korisna SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) ili MSMO (Moć, Slabosti, Mogućnosti, Opasnosti) amaliza. Ovaj poznati sistem analize situacije ukazuje na jake i slabe strane struke (stanje internih sposobnosti) i šanse i opasnosti u okruženju (eksterni faktori). Kada se sagledaju sposobnosti i slabosti struke onda je moguće preduzimati mere da se jake osobine održe a polja sa iskazanim slabostima poprave. Sagledavanje šanalizaansi i opasnosti iz okruženja treba da ukaže na pravce razvoja struke.

Jake strane sgeodetske truke na današnjem nivou razvoja predstavljaju nesumnjivo moćne tehnologije visoke tačnosti i efikasnosti. Slabe strane struke mogu biti nedovoljna znanja za korišćenje tih tehnologija ili njihova nedovoljno efikasna upotreba.
Šanse za razvoj geodetske struke mogu biti inženjerske oblasti u kojima ona do sada nije nalazila masovnu primenu. Opasnosti po geodetsku struku mogu biti supstituti (odnosno tehnologije koje omogućavaju dobijanje sličnih rezultata a da nisu geodetske) ili ovladavanje tehnikama geodetskih merenja od strane stručnjaka drugih profesija.

Geodetska profesionalna praksa - FIG

Međunarodna geodetska federacija (FIG) pridaje veliki značaj profesionalnoj geodetskoj praksi i standardima. Komisija broj 1 u Međunarodnoj geodetskoj federaciji bavi se pitanjima od značaja za profesionalnu geodetsku praksu i standarde. Posebnu pažnju ova komisija posvećuje etičkim pitanjima i pitanjima saradnje među geodetskim stručnjacima na nacionalnim nivoima.

Posebno je zanimljiva ideja za uključivanje novih mladih kolega, a koja glasi: " verujte da možete da letite, Vaš novi prostor je FIG i on je toliko prostran da svoja krila možete raširiti onoliko koliko to vaše ambicije mogu da dostignu."

Ideja je vrlo interesantna jer u sebi nosi poruku da je geodezija oblast potencijalno velikih sloboda i kojom više ne može u potpunosti niko da ovlada. Nove geodetske tehnologije su pri tome moćno sredstvo za ostvarivanje najhrabrijih ideja i ambicija. Ova poruka ima implikacije i na nerealne ambicije. Nerealne, i može se reći neetičke, ambicije u geodeziji su da neko pokuša da prisvoji taj prostor i da ograniči mogućnost geodetskim stručnjacima da se slobodno razvijaju. Ove pojave bi svaki geodeta morao da uočava na vreme i da čini sve da im se suprotstavi jer dobrovoljno pristajanje na gub itak slobode znači i njen trajni gubitak. Trajni gubitak slobode u jednoj profesiji manifestuje se kroz opadanje statusa profesije (manji drušzveni uticaj, nerealno niska cena rada). Ova problematika može se posmatrati i u suprotnom smeru: ako je status profesije loš onda se može reći da je to posledica odricanja od slobode da se profesija razvija. Razvoj jedne profesije, međutim, nije ni lak ni jednostavan jer zahteva jasne vizije i sredstva za njeno ostvarenje.

Geodezija i istraživanje seizmičkih procesa Iskustva iz Australije

U Australiji se još od šezdesetih godina prošlog veka sprovode geodetska merenja za potrebe istraživanja seizmičkih procesa. Sa razvojem GPS tehnologija počelo je njihovo uvođenje u ovu oblast a zatim je uočeno da zbog razlike u tačnosti klasičnih i ovih merenja nije bilo moguće njihovo poređenje.Takođe se uvode i permanentne stanice što treba dodatno da poveća tačnost i pouzdanost otkrivanja promena na površini Zemlje koje su posledica seizmičkih procesa. Ovde se pre svega misli na geodetsko osmatranje velikih teritorija.

Na osnovu ovih iskustava ne bi trebalo donositi zaključke da klasične geodetskle metode nisu primenljive za istraživanje seizmičkih pojava. Naprotiv, klasične geodetske metode mogu se primenjivati na manjim područjima i za  istraživanje uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture. To znači da se kombinovanjem globalnih i klasičnih tehnologija mogu dobiti bolji rezultati nego ako se uticaji seizmičkih procesa posmatraju samo iz ugla jedne tehnologije. Tako bi se moglo reći da globalne geodetske tehnologije treba koristiti za identifikaciju globalnih uticaja dok se klasične geodetske tehnologije mogu koristiti za identifikaciju lokalnih uticaja seizmičkih procesa. Klasične tehnologije mogu postizati veliku tačnost i efikasnost na manjim prostorima dok globalne tehnologije mogu da se primenjuju za poslove na kojima klasične tehnologije nisu dovoljno efikasne.

Geodetska profesija - regulacija i mogućnosti razvoja

Prethodnim tekstom ukazano je na mogućnosti za razvoj geodetske profesije u okvirima postojeće regulative i na značaj razdvajanja različiith oblasti geodetskih radova.

Regulativa bi trebalo da se bavi geodetskim radovima koji su neprofitabilni ali neophodni za efikasan rad Državne uprave (evidenciju nepokretnosti koja je izvor prihoda za Državnu administraciju, evidenciju nepokretnosti koja je osnov uređenog i civilizovanog rešavanja pitanja vlasništva u okviru Državnih institucija i slično). Ovi radovi se finansiraju iz budžeta (na teret svih poreskih obveznika) i mora se tačno definisati predmet i obuhvat ovih radova. U ovoj fazi je ključno odrediti obuhvat geodetskih radova i ingerencije Državnih organa. Ako je ova oblast previše obuhvatna to može ugušiti razvoj geodezije i dovesti do eliminacije svih pozitivnih efekata po društvo koji mogu nastati. Ukoliko je ova oblast nedovoljno obuhvatna to može dovesti do problema u razvoju društva (nedovoljno siguran sistem vlasništva ili neadekvatno prikupljanje poreza).

Radovi iz oblasti inženjerske geodezije treba da se uređuju opštim pravnim aktima koji regulišu odnos investitora i izvođača radova. Dva su razloga osnovna za to: investitori najbolje znaju kako da zaštite sopstvene interese (jer ako ne znaju imaće gubitke) i poreski obveznici nisu zaineteresovani da plaćaju zaštitu privatnih interesa, dok su opšti aspekti poslovanja (zdravlje i bezbednost na radu, obaveza osmatranja objekata tokom izgradnje i eksploatacije na primer) propisani drugim aktima.

Iz navaedenih razloga neophodno je da se razdvoje geodetski radovi od opšteg interesa i geodetski radovi koji su predmet ugovora investitora i izvođača. Na ovaj način će poreski obveznici dobiti bolju uslugu za ono što su spremni da plate dok će investitori biti oslobođeni nepotrebnih izdataka što treba da poveća njihovu spremnost na veće korišćenje geodetskih usluga.

Geodetska profesija i zakonska regulativa

Geodetska profesija se u prošlosti, bar u Srbiji, izjednačavala sa "merenjem zemlje" odnosno radovima vezanim za premer i katastar nepokretnosti. Sa urbanim razvojem i razvojem komunalnih, komunikacionih i drugih mreža uvidela se potreba za evidencijom podzemnih vodova što je dovelo do ustrojstva katastra podzemnih vodova i instalacija. razvoj informatičke i kominikacione tehnologije omogućio je nastanak i razvoj Nacionalnih infrastruktura prostornih podataka. Čitav ovaj razvoj pratila je i odgovarajuća zakonska regulativa.
Međutim kada je o regulativi reč neophodno je razmotriti njene pozitivne i negativne strane za razvoj jedne profesije. Pozitivna strana regulative je svakako ustrojstvo reda koji se obezbeđuje kroz uspostavljanje sistema pravila koji učesnici na nekom polju moraju da poštuju u protivnom će biti (ili bi trebalo da budu) izloženi sankcijama u kojoj se nepoštovanje pravila jednostavno ne isplati.
Negativna strana regulative jeste mera njenog sprečavanja razvoja određene profesije. Naime razvoj geodetskih tehnologija poslednjih decenija je toliko ubrzan da regulativa ne može da ga prati. Ako se ima u vidu da je donošenje pravila uvek u kašnjenju u odnosu na razvoj društva onda neminovno sledi da ona, ako nisu dovoljno fleksibilna mogu samo da nanose štetu profesiji pa i društvu u celini.
Primenjeno na profesionalnu geodetsku praksu to znači da regulativa (principi, pravila i znanja) koja se odnosi na pitanja vezana za katastar ne može da se primenjuje na problematiku vezanu za inženjersku geodeziju, Razlozi za to su vrlo jednostavni: poslovi vezani za katastar imaju različite svrhe i ciljeve u odnosu na ciljeve geodetskih radova u inženjerstvu.Često se zahtevi investitora odnose na neke podatke koji ne moraju biti određeni u Državnom koordinatnom sistemu ali se moraju izvoditi sa velikom gustinom tačaka ili sa izuzetno visokom tačnošću (red veličine stotih delova milimetra). Ne može se očekivati da se stručnjaci koji se bave premerom i katastrom zemljišta mogu istovremeno edukovati i sticati iskustvo za kompetentno obavljanje geodetskih radova iz oblasti inženjerske geodezije. Iz tog razloga je neophodno jasno diferencirati geodetske poslove i definisati regulativu koja se na njih odnosi.

Ukoliko se ovo ne uradi jasno i nedvosmisleno onda postoji opasnost da se geodetskoj profesiji uskrati značajan razvojni i profitni potencijal.

Pozicija geodetske struke u sistemu inženjerskih oblasti

Pozicija jedme profesije u sistemu inženjerskih oblasti može se meriti doprinosom.te rofesije u sistemu stvaranja određene vrednosti. Doprinos određene profesije stvaranju vrednosti u idealnom uzlovima može se smatrati i vrednošču radva koje je investtitor spreman da plati. Na taj način doprinos profesije se može izraziti određenim brojem novčanih jedinica. Naravno, ova vrednost neće uvek biti u skladu sa subjektivnim merilima izvršilaca radova ali se, u uslovima slobodnog tržišta, ona smatra jedino merodavnom. Izvršioci radova koji nisu u stanju da raove izvrše u okvirima tržišno formiranih cena pre ili kasnije će nestati sa tržišta i ustupiti mesto onim preduzećima koja su sposobna da prilagođavaju troškove cenama formiranim u konkurentskim uslovima. Ovi mehanizmi su jasni i oni pokreću razvoj jedne profesije. Ona preduzeća koja su uspešnija u ispunjavanju tržišnih kriterijuma (u odsustvu monopola i drugih izvora destrukcije na tržištu) imaju veće šamse da opstanu na duži rok. Istovremeno, preduzeća koja su uspešna na tržištu doprinose ugledu geodetske profesije i širenju geodetske delatnosti na različite inženjerske oblasti. suprotno tome geodetska preduzeća koja ne ispunjavaju očeivanja tržišta (ili drugih profesija) mogu naneti neprocenjivu štetu profesiji ako nekomopetentno i nestručno obavljaju poslove. Nestručno odrađeni poslovi mogu trajno eliminisati geodetske radove iz oblasti gde su oni neophodni i time smanjiti njihov tržišni potencijal jer investitori mogu generalizovati i jedan neuspešan projekat (nekompetentnog preduzeća) pripisati nesposobnosti čitave struke da rešava određeni tip problema. Ove situacije mogu naneti neprocenjivu štetu geodetskoj profesiji i moraju se pažljivo analizirati pri konkurisanju za geodetske poslove na tržištu.

Geodetska merenja na velikim branama

Velike brane predstavljaju objekte od izuzetnog značaja za ekonomiju jednne zemlje ali istovremeno one omogućavaju i zadovoljenje nekih civilizacijskih potreba kao što su rekreacija i sport. Štete koje mogu nastati usled rušenja velikih brana ne mere se samo materijalnom i nematerijalnom štetom (gubitak ljudskih života uništena dobra, izgubljena akumulacija) već i izgubljenom dobiti koja bi se ostvarila ako bi se takav događaj izbegao.

Jedna od mera koje se preduzimajuj za očuvanje velikih brana jesu redovna merenja i osmatranja njihovog stanja i ponašanja. Geodetska merenja, ukoliko se redovno sprovode i ukoliko se njihovi rezultati pravilno obrađuju, analiziraju i tumače mogu da pruže informacije o stanju i ponašanju velike brane. Na osnovu ovih informacija moguže je donositi odluke o preduzimanju mera za unapređivanje stanja velikih brana i produžetak njihovog veka eksploatacije. Preduzimanje mera za produžetak eksploatacionog veka velikih brana je od značaja za društva sa manje razvijenim ekonomijama jer je njihovo učešće u stvaranju vrednosti srazmerno veće nego u zemljama koje imaju razvijene i druge industrijske oblasti. Ova činjenica implicira da se posebna pažnja mora posvetiti ovakvim objektima i da ulaganje u geodetska merenja na velikim branama ima opravdanja. Zapravo, redovna geodetska merenja i formiranje određenih baza podataka morala bi da predstavljaju obavezu za vlasnike velikih brana jer se time doprinosi ekonomskoj osnovi zemlje i smanjuju rizici po ljudske živote, materijalna i nematerijalna dobra.  

Primena geodezije kod istraživanja uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture

Seizmički procesi mogu imati različit stepen uticaja na inženjerske strukture. Prinema geodetskih metoda moguća je kod otkrivanja stepena promene geometrije inženjerske strukture usled uticaja seizmičkih procesa. Ove promene, osim u slučajevima katastrofalnih ishoda kada dočazi do vidljivih oštećenja ili do prestanska funkcionalnosti inženjerskih struktura, mogu se manifestovati na nivou osetljivosti geodetskih metoda za otkrivanje promena geometrije. Takođe je moguće da se manifestacije nekih drugih uticaja na geometriju inženjerske strukture pripišu uticajima seizmičkih procesa. Navedene moguće greške u postupku otkrivanja uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture treba eliminisati pre donošenja konačnih zaključaka. Proces eliminacije drugih uticaja na zaključivanje nije jednostavan i zbog toga se mora razmatrati na ekspertskom nivou u smislu Dreyfus modela za usvajanje veština i znanja.

Ukoliko je poznat karakter uticaja seizmičkih procesa i ukoliko je poznata geometrija inženjerske strukture pre manifestacije ovih uticaja onda je moguće uz adekvatna merenja odrediti uticaj seizmičkih procesa koji se manifestuju na geometriju inženjerske strukture.

Tačnost, efikasnost i cena geodetskih merenja čine neopravdanimn svako izostavljanje geodetskih merenja za ove svrhe. Tačnost geodetskih merenja povećana je do ranije nezamislivih nivoa tako da je moguće pouzdano meriti dužine i koordinate tačaka sa greškom manjom od stotog dela milimetra. Efikasnost geodetskih merenja i obrade podataka je na takvom nivou da se izveštaji mogu dobijati odmah po završetku merenja ili sa malim kašnjenjem (osim u izuzetnim slučajevima). Cena geodetskih radova je na nivou kkoji čini neopravdanim svako njihovo izostavljanje mereno značajem informacija koje se dobijaju (bilo kroz smanjenje štete, bilo kroz povećanje funkcionalnosti inženjerske strukture).

Svi ovi faktori ukazuju na to da geodetska struka u Srbiji treba da radi na marketingu svojih mogućnosti prema drugim inženjerskim oblastima.

Primena geodezije u istraživanju seizmičkih pojava - stabilizacija tačaka

Stabilizacija tačaka za istraživanje seizmičkih pojava je od kritične važnosti za uspeh ovakvih projekata. Ukoliko se tačke za ovu vrstu merenja ne rekognosciraju i ne stabilizuju ptavilno one mogu reprezentovati neke druge pojave (pojave lokalne nestabilnosti na primer). Odavde neposredno sledi da se projekti za istraživanje seizmičkih pojava moraju zasnivati na posebnim geodetskim mrežama dok postojoće geodetske mreže mogu da se koriste za ovu namenu samo uz pravilno razumevanje njihove osnovne svrhe. Postojeće geodetske mreže projektovane i realizovane za druge namene mogu sadržati i informacije koje reprezentuju seizmičke procese ali izdvajanje i pravilno tumačenje ovih informacija zahteva posebne analize pre donošenja konačnih zaključaka.

Ne treba posebno naglašavati da su greške u tumačenju određenih promena dobijenih merenjem u specijalnim geodetskim mrežama moguće čak i kada se one pravilno projektuju i realizuju pa je stoganeophodan dodatan  oprez kod mreža projektovanih za druge namene kada se one koriste za objašnjenje seizmičkih procesa.

Rekognosciranje i stabilizacija tačaka geodetskih mreža za istraživanje seizmičkih procesa mora se bazirati pre svega na razumevanju ovih procesa i na poznavanju njihovih manifestacija u geometrijskom smislu. Tačke moraju biti stabilizovane na mestima gde se promene geometrije manifestuju maksimalno (kako bi greške merenja bile relativno male u odnosu na  promene) i na način da ne dolazi do promena u geometriji usled njihove loše stabilizacije.

Geodezija i seizmičke pojave

Osnovna definicija geodezije vezuje se za određivanje oblika i veličine planete Zemlje, njenog gravitacionog polja i promena ovih veličina kroz vreme. Promene koje nastaju na planeti Zemlji posledica su njenog sastava i aktivnosti jezgra. Merenje ovih manifestacija na površini Zemlje sa zadovoljavajućom tačnošću postalo je moguće tek kada je tehnologija globalnog pozicioniranja (GPS) dostigla neophodne performanse. Ovoje ostvareno tek krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka kada je tačnost GPS-GNSS tehnologije dostigla nivo 5 mm + 1 ppm (ili što je moguće naći u katalozima 3 mm +0,5 ppm). Međutim kako se promene u Zemljinoj kori događaju na velikim prostorima ni navedena tačnost nije dovoljna pa se primenjuju kontinuirana merenja pomoću permanentnih stanica što omogućava dodatna povećanja tačnosti i otkrivanja malih pomeranja u jedinici vremena. Jedinica vremena za seizmološka istraživanja primenom GPS-GNSS tehnologija je jedna godina a jedinica kojom se izražavaju promene položaja tačaka je ppm/god.

U literaturi i praksi istraživanja seizmoloških pojava nerazdvojna su seizmološka, geološka i geodetska merenja. Ovaj pristup je posledica složenosti seizmoloških fenomena. Međutim sama činjenica da su geodetska merenja postala primenljiva u jednoj ovako značajnoj oblasti predstavlja značajan napredak za geodetsku profesiju.

Ovaj primer ukazije na mogućnost učešća geodetskih stručnjaka u multidisciplinarnim projektima što zahteva određene specijalizacije i razvoj specifičnih projekata. Formiranje  novih (ili obogaćivanje postojećih) geografskih sistema ovim informacijama u velikoj meri bi povećalo njihovu vrednost. 

Ovakvi projekti nisu komercijalnog karaktera već su od Državnog i regionalnog značaja. Na žačost u Srbiji se ovim istraživanjima, njihovom doprinosu društvu i mogućnostima za razvoj geodetske profesije još uvek ne posvećuje potrebna pažnja.  

GPS tehnologija u geodeziji

Pojavom tehnologije globalnog pozicioniranja otvoreno je novo poglavlje za primenu geodezije i proširenje njene primene u praksi. Osnovni problem koji je postojao u klasičnim primenama geodezije sastojao se u tome da se obezbedi međusobno dogledanje tačaka i da se efikasno mere dužine. Na osnovu izmerenih pravaca i dužina određivane su koordinate tačaka koje su smatrane finalnim proizvodom geodetskih merenja i obrade podataka. Globalni pozicioni sistemi (GPS) rešili su oba problema: tačke više ne moraju da se međusobno dogledaju i koordinate tačaka dobijaju se kao rezultat obrade podataka u samom uređaju.
Sistemi za globalno pozicioniranje zahtevaju druge uslove koji moraju biti ispunjeni a to su: odsustvo prepreka prema satelitima sa kojih se registruje signal i dovoljan broj satelita.

Kada se govori o sistemima za globalno pozicioniranje (GPS - Global Position System i GNSS - Global Navigate Satelite System) u geodetskom smislu onda se misli isključivo na profesionalnu opremu koja omogućava proveru koordinata dobijenih merenjem i ocenu tačnosti dobijenih koordinata.

Određivanje koordinata tačaka (ili dužina između tačaka) koje se međusobno ne dogledaju omogućava nove  primene geodetskih metoda merenja ali ne treba smatrati da je tehnologija globalnog pozicioniranja eliminisala potrebu za klasičnim (terestričkim) geodetskim tehnologijama.I pored značajnog povećanja tačnosti i efikasnosti tehnologija za globalno pozicioniranje potrebna je velika opreznost kod njihove primene za rešavanje inženjerskih problema. Naročito je važan pravilan dizajn njihove primene u okviru projekata koji zahtevaju visoku tačnost i visoku efikasnost realizacije geodetskih radova. Visoka tačnost zahteva precizne efemeride koje se mogu dobiti sa određenim vremenskim pomakom a što je povezano sa opadanjem efikasnosti dobijanja rezultata.

Iz tog razloga je potrebna opreznost kod primena GPS - GNSS  tehnologija i ne treba ih smatrati univerzalnim sredstvom sa kojim se lako rešavaju svi problemi u praksi već ih treba posmatrati kao korisnu tehnologiju koja, u kombinaciji sa drugim geodetskim tehnologijama, može značajno da poveća efikasnost i kvalitet geodetskih radova.

Geodezija u industriji

Industrijska merenja su, zahvaljujući novim geodetskim instrumentima visoke tačnosti i efikasnosti (a pre svega laserskim trekerima i automatizovanim i robotizovanim totalnim stanicama i teodolitima) postala nezamisliva bez primene geodetskih metoda i tehnika.
Primena geodezije u industriji bazira, pre svega, na njenom doprinosu efikasnijoj realizaciji projekata i na obezbeđivanju zahtevanog kvaliteta proizvoda. to znači da geodezija u industriji ima primenu kako u fazi izrade tako i u fazi kontrole kvaliteta industrijskog proizvoda.
Ovo su sasvim logični koraci i primena geodezije je u industrijama razvijenih zemalja vrlo prisutna . Moglo bi se čak reći da je doprinos geodezije razvoju industrije značajan i da je industrijama u razvoju najjeftinije da povećanje nivoa i kvaliteta svojih proizvoda ostvaruju kroz investicije u geodetsku tehnologiju - ova ulaganja su relativno mala u odnosu na prinosni potencijal koji mogu da ostvare.
Dalji razvoj primene geodezije u industriji mogao bi se proširiti na fazu projektovanja industrijskih proizvoda. Često se primena geodezije podrazumeva, primenjuju se standardni postupci bez analize razvojnih potencijala za svaki projekat posebno. Ovo područje za mogućnost primene geodezije je dosta zapostavljeno. Razlozi za to su  stereotipi o nedovoljnoj tačnosti i efikasnosti i velikim zavisnim troškovima vezanim za geodetskih merenja što više nije slučaj. Realizacija geodetskih merenja u tehnološkim pauzama projekta može značajno da doprinese afirmaciji geodetskih radova u industriji.
Organizacija geodetskih podataka takođe je od izuzetnog značaja, Sve geodetske podatke o izvršenim merenjima u industriji potrebno je organizovati u odgovarajuće baze podataka koje mogu biti sastavni deo dokumentacije o istoriji proizvoda. Ne postoji ni jedno opravdanje da se podaci ne organizuju na ovakav način jer to ne zahteva značajna dodatna ulaganja niti opterećuje proces rada. Pri tome može doprineti uvećanju vrednosti proizvoda. 

Primena geodezije geoinformacioni sistemi kod inženjerskih objekata

Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju veliko dostignuće i važan oslonac savremene civilizacije. Dostupnost velike količine informacija u svakom trenutku vremena, mogućnost njihovog izbora i korišćenja u trenucima kada se za njima pojavi potreba kao i njihova upotrebna vrednost u svakodnevnom životu više se ne dovode u pitanje.

Geodetska osnova ovih informacija jesu koordinate tačaka u prostoru i obezbeđivanje stabilnog koordinatnog sistema u prostoru i vremenu. Skoro da nema informacija od značaja za svakodnevni žovot koje nisu povezane za položaj u prostoru.

Objekti i inženjerske strukture koje obezbeđuju funkcionisanje savremenog života (brane, saobraćajnice, tuneli, mostovi, dalekovodi, postrojenja za proizvodnju električne energije i drugo) sa vremenom trpe različite promene koje mogu dovesti do prestanka njihovog funkcionisanja (ili do smanjenja njhovog funkcionisanja). Smanjenje ili prestanak funkcionisanja pojedinih objekata ili inženjerskih struktura dovodi ne samo do troškova za njihovu sanaciju, rehabilitaciju ili ponovnu izgradnju već i do gubitaka koji nastaju zbog njihovog nefunkcionisanja.

Odavde sledi da geodetska profesionalna praksa može pomoći u predviđanju (zasnovanom na naučnim principima) i u preduzimanju mera za sprečavanje neželjenih događaja na pojedinim objektima ukoliko se na njima formiraju geoinformacioni sistemi za praćenje njihovog stanja i ponašanja.

Zbog značaja ovakvih objekata (naročito za privrede slabije razvijenih zemalja) trebalo bi obavezno primenjivati (pored drugih metoda) i metode geodetskih merenja i geoinformacione sisteme.

Na ovaj način nastalo bi nekoliko pozitivnih efekata:

- ekonomske uštede (troškovi merenja, obrade podataka i formiranja geoinformacionih sistema daleko su manji od štete koju može da prouzrokuje njihovo nepostojanje)

- razvila bi se kultura brige o postojećim dobrima i produžio njihov vek eksploatacije.

Nije teško zaključiti da geoinformacioni  sistemi mogu imati (ako se pravilno primenjuju) i implikacije od strategijskog značaja za ekonomiju jedne zemlje.

Geodetski instrumenti visoke tačnosti

Razvoj tehnologija doveo je do rešenja problema kod merenja uglova i dužina u geodeziji što je za posledicu imalo značajno povećanje tačnosti traženih veličina. Specijalizovani geodetski instrumenti za primene u industriji konstruisani su tako da imaju vrlo kratke daljine jasnog vida (do 0,3 m) što omogućava rešenja koja ranije nisu bila moguća. Pravilno kombinovanje merenih veličina i dizajn geodetskih mreža izuzetno kratkih strana omogućavaju određivanje dimenzija elemenata konstrukcija reda veličine nekoliko stotih delova milimetra.

Drugi pravac razvoja geodetskih tehnologija jeste razvoj laserskih trekera koji omogućavaju određivanje koordinata u protoru sa tačnošću većom od jednog stotog dela milimetra (nekoliko mikrometara).

Ovi geodetski instrumenti predstavljaju značajnu osnovu za širenje geodetske delatnosti ka prostorima i tržištima koja su ranije bila nedostupna geodetskoj profesiji zbog nedovoljne tačnosti i efikasnosti geodetskih metoda merenja za potrebe industrijskih primena.

Ako se posmatra iz ugla matrice Ansofa (Ansoff) ovi prodori mogu se posmatrati kao diversifikacija geodetskih usluga (novi proizvod na novom tržištu) ali i kao prodor sa novim proizvodom na postojeća tržišta.

U svakom slučaju, odluka nekog geodetskog preduzeća da se bavi geodetskim radovima visoke tačnosti predstavlja strategijsku odluku jer su ulaganja u pomenutu opremu velika a povraćaj investiranih sredstava (na današnjem nivou razvoja industrije u Srbiji) neizvestan. Odavde sledi da jedna ovakva odluka mora podrazumevati i širenje na tržište regiona i Evrope.

Geodetska profesija - širenje delatnosti

U poslednje vreme geodetska profesija proširila je oblast interesovanja i na procenu vrednosti nepokretnosti. Ovo jeste logičan prodor geodetske profesije u oblast koja se oslanja na detaljno poznavanje prostornog rasporeda objekata na određenim područjima (geografskih informacionih sistema - GIS, pozicioniranja u prosotru). Prema Ansofu (Ansoff) ovo se može smatrati diversifikacijom delatnosti.
Medjutim, obzirom na relativno mali period vremena u kome se geodetski stručnjaci bave ovom problematikom pažnju bi trebalo posvetiti slabostima i opasnostima u smislu SWOT analize.

Pre svega, procena vrednosti je vrlo složen problem koji ne zavisi samo od objektivnih faktora i uz to je promenljiv sa vremenom. To znači da je moguće praviti greške u proceni koje mogu diskreditovati profesiju.
Slabosti koje se mogu pojaviti pre svega mogu biti uzrokovane ubeđenjem "procenitelja" da su njihovi kritrijumi jedini ispravni i neprikosnosveni.

Iz tog razloga pre formiranja konačnog suda o vrednosti nepokretnosti neophodno je da se formiraju stručnjaci koji mogu kompetentno da procenjuju nepokretnosti. Pogotovu što te procene mogu biti polazni osnov za donošenje odluka koje nose određeni potencijal za profit ali i za gubitke.  U tom smislu Dreyfus model za akviziciju veština i znanja mogao bi da bude korisno sredstvo ako se dosledno primeni.

Primena geodezije

Geodezija se kao nauka koja se prevashodno, po definiciji, bavi izučavanjem oblika i veličine Zemlje njenog gravitacionog polja i promena ovih veličina sa vremenom razvila u više pravaca i skoto da ne postoji oblast u inženjerstvu ili svakodnevnom životu gde se ne koriste njeni rezultati.
Katastar nepokretnosti, pozicioniranje, geografske karte, geografski informacioni sistemi (GIS), planiranje prostora, izgradnja inženjerskih struktura, efikasna poljoprivredma i  industrijska proizvodnja nezamislivi su i neostvarivi bez prethodnih radova koji se zasnivaju na doslednoj primeni geodetskih principa i geodetskih tehnologija.
Ova činjenica ima nekoliko važnih posledica kao što su:
- velika disperzija specijalističkih znanja neophodnih za različite primene geodezije u praksi;
- razvoj specifičnih tehnologija za postizanje visoke efikasnosti i tačnosti geodetskih radova,
- različite mogućnosti za učešće specijalizovanih geodetskih preduzeća na tržištu;
- doprinos drugim privrednim granama da ostvaruju bolje ekonomske rezultate;
- doprinos ostvarivanju strategijskih ciljeva razvoja Država i čitavih regiona i
- na kraju, ali ne najmanje važno, doprinos sistemu sistemu vlasništva kao osnovi savremene civilizacije.

Kao što se vidi geodetski radovi neophodni su u mnogim oblastima savremenog života i kao takvi predstaljaju mogućnost za ostvarivanje ekonomskih aktivnosti i stvaranje novih vrednosti. Ono što je ovde važno naglasiti jeste činjenica da "postoji mogućnost" da se kroz geodetsku delatnost stvara nova vrednost. ova mogućnost se ostvaruje u onoj meri u kojoj geodetski stručnjaci doprinose ciljevima investitora. u slučaju malog ili nedovoljnog doprinosa ugled profesije opada a budući da ne postoji alternativa geodetskim merenjima slabi se i ekonomska snaga privrede.
U tom smislu je odgovornost geodetskih stručnjaka velika i moraju se učiniti svi napori struke i profesionalaca koji se bave geodezijom da se mogućnosti primene geodezije afirmišu i da se u praksi stalno dokazuje mogućnost doprinosa geodezije drugim privrednim aktivnostima.

Uvodna reč

Na ovom blogu razmatraće se pitanja od značaja za profesionalnu geodetsku praksu i srodne discipline u Srbiji.