Geodetska profesija se u prošlosti, bar u Srbiji, izjednačavala sa "merenjem zemlje" odnosno radovima vezanim za premer i katastar nepokretnosti. Sa urbanim razvojem i razvojem komunalnih, komunikacionih i drugih mreža uvidela se potreba za evidencijom podzemnih vodova što je dovelo do ustrojstva katastra podzemnih vodova i instalacija. razvoj informatičke i kominikacione tehnologije omogućio je nastanak i razvoj Nacionalnih infrastruktura prostornih podataka. Čitav ovaj razvoj pratila je i odgovarajuća zakonska regulativa.
Međutim kada je o regulativi reč neophodno je razmotriti njene pozitivne i negativne strane za razvoj jedne profesije. Pozitivna strana regulative je svakako ustrojstvo reda koji se obezbeđuje kroz uspostavljanje sistema pravila koji učesnici na nekom polju moraju da poštuju u protivnom će biti (ili bi trebalo da budu) izloženi sankcijama u kojoj se nepoštovanje pravila jednostavno ne isplati.
Negativna strana regulative jeste mera njenog sprečavanja razvoja određene profesije. Naime razvoj geodetskih tehnologija poslednjih decenija je toliko ubrzan da regulativa ne može da ga prati. Ako se ima u vidu da je donošenje pravila uvek u kašnjenju u odnosu na razvoj društva onda neminovno sledi da ona, ako nisu dovoljno fleksibilna mogu samo da nanose štetu profesiji pa i društvu u celini.
Primenjeno na profesionalnu geodetsku praksu to znači da regulativa (principi, pravila i znanja) koja se odnosi na pitanja vezana za katastar ne može da se primenjuje na problematiku vezanu za inženjersku geodeziju, Razlozi za to su vrlo jednostavni: poslovi vezani za katastar imaju različite svrhe i ciljeve u odnosu na ciljeve geodetskih radova u inženjerstvu.Često se zahtevi investitora odnose na neke podatke koji ne moraju biti određeni u Državnom koordinatnom sistemu ali se moraju izvoditi sa velikom gustinom tačaka ili sa izuzetno visokom tačnošću (red veličine stotih delova milimetra). Ne može se očekivati da se stručnjaci koji se bave premerom i katastrom zemljišta mogu istovremeno edukovati i sticati iskustvo za kompetentno obavljanje geodetskih radova iz oblasti inženjerske geodezije. Iz tog razloga je neophodno jasno diferencirati geodetske poslove i definisati regulativu koja se na njih odnosi.
Ukoliko se ovo ne uradi jasno i nedvosmisleno onda postoji opasnost da se geodetskoj profesiji uskrati značajan razvojni i profitni potencijal.
Međutim kada je o regulativi reč neophodno je razmotriti njene pozitivne i negativne strane za razvoj jedne profesije. Pozitivna strana regulative je svakako ustrojstvo reda koji se obezbeđuje kroz uspostavljanje sistema pravila koji učesnici na nekom polju moraju da poštuju u protivnom će biti (ili bi trebalo da budu) izloženi sankcijama u kojoj se nepoštovanje pravila jednostavno ne isplati.
Negativna strana regulative jeste mera njenog sprečavanja razvoja određene profesije. Naime razvoj geodetskih tehnologija poslednjih decenija je toliko ubrzan da regulativa ne može da ga prati. Ako se ima u vidu da je donošenje pravila uvek u kašnjenju u odnosu na razvoj društva onda neminovno sledi da ona, ako nisu dovoljno fleksibilna mogu samo da nanose štetu profesiji pa i društvu u celini.
Primenjeno na profesionalnu geodetsku praksu to znači da regulativa (principi, pravila i znanja) koja se odnosi na pitanja vezana za katastar ne može da se primenjuje na problematiku vezanu za inženjersku geodeziju, Razlozi za to su vrlo jednostavni: poslovi vezani za katastar imaju različite svrhe i ciljeve u odnosu na ciljeve geodetskih radova u inženjerstvu.Često se zahtevi investitora odnose na neke podatke koji ne moraju biti određeni u Državnom koordinatnom sistemu ali se moraju izvoditi sa velikom gustinom tačaka ili sa izuzetno visokom tačnošću (red veličine stotih delova milimetra). Ne može se očekivati da se stručnjaci koji se bave premerom i katastrom zemljišta mogu istovremeno edukovati i sticati iskustvo za kompetentno obavljanje geodetskih radova iz oblasti inženjerske geodezije. Iz tog razloga je neophodno jasno diferencirati geodetske poslove i definisati regulativu koja se na njih odnosi.
Ukoliko se ovo ne uradi jasno i nedvosmisleno onda postoji opasnost da se geodetskoj profesiji uskrati značajan razvojni i profitni potencijal.
Нема коментара:
Постави коментар