Geodetska profesija - regulacija i mogućnosti razvoja

Prethodnim tekstom ukazano je na mogućnosti za razvoj geodetske profesije u okvirima postojeće regulative i na značaj razdvajanja različiith oblasti geodetskih radova.

Regulativa bi trebalo da se bavi geodetskim radovima koji su neprofitabilni ali neophodni za efikasan rad Državne uprave (evidenciju nepokretnosti koja je izvor prihoda za Državnu administraciju, evidenciju nepokretnosti koja je osnov uređenog i civilizovanog rešavanja pitanja vlasništva u okviru Državnih institucija i slično). Ovi radovi se finansiraju iz budžeta (na teret svih poreskih obveznika) i mora se tačno definisati predmet i obuhvat ovih radova. U ovoj fazi je ključno odrediti obuhvat geodetskih radova i ingerencije Državnih organa. Ako je ova oblast previše obuhvatna to može ugušiti razvoj geodezije i dovesti do eliminacije svih pozitivnih efekata po društvo koji mogu nastati. Ukoliko je ova oblast nedovoljno obuhvatna to može dovesti do problema u razvoju društva (nedovoljno siguran sistem vlasništva ili neadekvatno prikupljanje poreza).

Radovi iz oblasti inženjerske geodezije treba da se uređuju opštim pravnim aktima koji regulišu odnos investitora i izvođača radova. Dva su razloga osnovna za to: investitori najbolje znaju kako da zaštite sopstvene interese (jer ako ne znaju imaće gubitke) i poreski obveznici nisu zaineteresovani da plaćaju zaštitu privatnih interesa, dok su opšti aspekti poslovanja (zdravlje i bezbednost na radu, obaveza osmatranja objekata tokom izgradnje i eksploatacije na primer) propisani drugim aktima.

Iz navaedenih razloga neophodno je da se razdvoje geodetski radovi od opšteg interesa i geodetski radovi koji su predmet ugovora investitora i izvođača. Na ovaj način će poreski obveznici dobiti bolju uslugu za ono što su spremni da plate dok će investitori biti oslobođeni nepotrebnih izdataka što treba da poveća njihovu spremnost na veće korišćenje geodetskih usluga.

Geodetska profesija i zakonska regulativa

Geodetska profesija se u prošlosti, bar u Srbiji, izjednačavala sa "merenjem zemlje" odnosno radovima vezanim za premer i katastar nepokretnosti. Sa urbanim razvojem i razvojem komunalnih, komunikacionih i drugih mreža uvidela se potreba za evidencijom podzemnih vodova što je dovelo do ustrojstva katastra podzemnih vodova i instalacija. razvoj informatičke i kominikacione tehnologije omogućio je nastanak i razvoj Nacionalnih infrastruktura prostornih podataka. Čitav ovaj razvoj pratila je i odgovarajuća zakonska regulativa.
Međutim kada je o regulativi reč neophodno je razmotriti njene pozitivne i negativne strane za razvoj jedne profesije. Pozitivna strana regulative je svakako ustrojstvo reda koji se obezbeđuje kroz uspostavljanje sistema pravila koji učesnici na nekom polju moraju da poštuju u protivnom će biti (ili bi trebalo da budu) izloženi sankcijama u kojoj se nepoštovanje pravila jednostavno ne isplati.
Negativna strana regulative jeste mera njenog sprečavanja razvoja određene profesije. Naime razvoj geodetskih tehnologija poslednjih decenija je toliko ubrzan da regulativa ne može da ga prati. Ako se ima u vidu da je donošenje pravila uvek u kašnjenju u odnosu na razvoj društva onda neminovno sledi da ona, ako nisu dovoljno fleksibilna mogu samo da nanose štetu profesiji pa i društvu u celini.
Primenjeno na profesionalnu geodetsku praksu to znači da regulativa (principi, pravila i znanja) koja se odnosi na pitanja vezana za katastar ne može da se primenjuje na problematiku vezanu za inženjersku geodeziju, Razlozi za to su vrlo jednostavni: poslovi vezani za katastar imaju različite svrhe i ciljeve u odnosu na ciljeve geodetskih radova u inženjerstvu.Često se zahtevi investitora odnose na neke podatke koji ne moraju biti određeni u Državnom koordinatnom sistemu ali se moraju izvoditi sa velikom gustinom tačaka ili sa izuzetno visokom tačnošću (red veličine stotih delova milimetra). Ne može se očekivati da se stručnjaci koji se bave premerom i katastrom zemljišta mogu istovremeno edukovati i sticati iskustvo za kompetentno obavljanje geodetskih radova iz oblasti inženjerske geodezije. Iz tog razloga je neophodno jasno diferencirati geodetske poslove i definisati regulativu koja se na njih odnosi.

Ukoliko se ovo ne uradi jasno i nedvosmisleno onda postoji opasnost da se geodetskoj profesiji uskrati značajan razvojni i profitni potencijal.

Pozicija geodetske struke u sistemu inženjerskih oblasti

Pozicija jedme profesije u sistemu inženjerskih oblasti može se meriti doprinosom.te rofesije u sistemu stvaranja određene vrednosti. Doprinos određene profesije stvaranju vrednosti u idealnom uzlovima može se smatrati i vrednošču radva koje je investtitor spreman da plati. Na taj način doprinos profesije se može izraziti određenim brojem novčanih jedinica. Naravno, ova vrednost neće uvek biti u skladu sa subjektivnim merilima izvršilaca radova ali se, u uslovima slobodnog tržišta, ona smatra jedino merodavnom. Izvršioci radova koji nisu u stanju da raove izvrše u okvirima tržišno formiranih cena pre ili kasnije će nestati sa tržišta i ustupiti mesto onim preduzećima koja su sposobna da prilagođavaju troškove cenama formiranim u konkurentskim uslovima. Ovi mehanizmi su jasni i oni pokreću razvoj jedne profesije. Ona preduzeća koja su uspešnija u ispunjavanju tržišnih kriterijuma (u odsustvu monopola i drugih izvora destrukcije na tržištu) imaju veće šamse da opstanu na duži rok. Istovremeno, preduzeća koja su uspešna na tržištu doprinose ugledu geodetske profesije i širenju geodetske delatnosti na različite inženjerske oblasti. suprotno tome geodetska preduzeća koja ne ispunjavaju očeivanja tržišta (ili drugih profesija) mogu naneti neprocenjivu štetu profesiji ako nekomopetentno i nestručno obavljaju poslove. Nestručno odrađeni poslovi mogu trajno eliminisati geodetske radove iz oblasti gde su oni neophodni i time smanjiti njihov tržišni potencijal jer investitori mogu generalizovati i jedan neuspešan projekat (nekompetentnog preduzeća) pripisati nesposobnosti čitave struke da rešava određeni tip problema. Ove situacije mogu naneti neprocenjivu štetu geodetskoj profesiji i moraju se pažljivo analizirati pri konkurisanju za geodetske poslove na tržištu.

Geodetska merenja na velikim branama

Velike brane predstavljaju objekte od izuzetnog značaja za ekonomiju jednne zemlje ali istovremeno one omogućavaju i zadovoljenje nekih civilizacijskih potreba kao što su rekreacija i sport. Štete koje mogu nastati usled rušenja velikih brana ne mere se samo materijalnom i nematerijalnom štetom (gubitak ljudskih života uništena dobra, izgubljena akumulacija) već i izgubljenom dobiti koja bi se ostvarila ako bi se takav događaj izbegao.

Jedna od mera koje se preduzimajuj za očuvanje velikih brana jesu redovna merenja i osmatranja njihovog stanja i ponašanja. Geodetska merenja, ukoliko se redovno sprovode i ukoliko se njihovi rezultati pravilno obrađuju, analiziraju i tumače mogu da pruže informacije o stanju i ponašanju velike brane. Na osnovu ovih informacija moguže je donositi odluke o preduzimanju mera za unapređivanje stanja velikih brana i produžetak njihovog veka eksploatacije. Preduzimanje mera za produžetak eksploatacionog veka velikih brana je od značaja za društva sa manje razvijenim ekonomijama jer je njihovo učešće u stvaranju vrednosti srazmerno veće nego u zemljama koje imaju razvijene i druge industrijske oblasti. Ova činjenica implicira da se posebna pažnja mora posvetiti ovakvim objektima i da ulaganje u geodetska merenja na velikim branama ima opravdanja. Zapravo, redovna geodetska merenja i formiranje određenih baza podataka morala bi da predstavljaju obavezu za vlasnike velikih brana jer se time doprinosi ekonomskoj osnovi zemlje i smanjuju rizici po ljudske živote, materijalna i nematerijalna dobra.  

Primena geodezije kod istraživanja uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture

Seizmički procesi mogu imati različit stepen uticaja na inženjerske strukture. Prinema geodetskih metoda moguća je kod otkrivanja stepena promene geometrije inženjerske strukture usled uticaja seizmičkih procesa. Ove promene, osim u slučajevima katastrofalnih ishoda kada dočazi do vidljivih oštećenja ili do prestanska funkcionalnosti inženjerskih struktura, mogu se manifestovati na nivou osetljivosti geodetskih metoda za otkrivanje promena geometrije. Takođe je moguće da se manifestacije nekih drugih uticaja na geometriju inženjerske strukture pripišu uticajima seizmičkih procesa. Navedene moguće greške u postupku otkrivanja uticaja seizmičkih procesa na inženjerske strukture treba eliminisati pre donošenja konačnih zaključaka. Proces eliminacije drugih uticaja na zaključivanje nije jednostavan i zbog toga se mora razmatrati na ekspertskom nivou u smislu Dreyfus modela za usvajanje veština i znanja.

Ukoliko je poznat karakter uticaja seizmičkih procesa i ukoliko je poznata geometrija inženjerske strukture pre manifestacije ovih uticaja onda je moguće uz adekvatna merenja odrediti uticaj seizmičkih procesa koji se manifestuju na geometriju inženjerske strukture.

Tačnost, efikasnost i cena geodetskih merenja čine neopravdanimn svako izostavljanje geodetskih merenja za ove svrhe. Tačnost geodetskih merenja povećana je do ranije nezamislivih nivoa tako da je moguće pouzdano meriti dužine i koordinate tačaka sa greškom manjom od stotog dela milimetra. Efikasnost geodetskih merenja i obrade podataka je na takvom nivou da se izveštaji mogu dobijati odmah po završetku merenja ili sa malim kašnjenjem (osim u izuzetnim slučajevima). Cena geodetskih radova je na nivou kkoji čini neopravdanim svako njihovo izostavljanje mereno značajem informacija koje se dobijaju (bilo kroz smanjenje štete, bilo kroz povećanje funkcionalnosti inženjerske strukture).

Svi ovi faktori ukazuju na to da geodetska struka u Srbiji treba da radi na marketingu svojih mogućnosti prema drugim inženjerskim oblastima.

Primena geodezije u istraživanju seizmičkih pojava - stabilizacija tačaka

Stabilizacija tačaka za istraživanje seizmičkih pojava je od kritične važnosti za uspeh ovakvih projekata. Ukoliko se tačke za ovu vrstu merenja ne rekognosciraju i ne stabilizuju ptavilno one mogu reprezentovati neke druge pojave (pojave lokalne nestabilnosti na primer). Odavde neposredno sledi da se projekti za istraživanje seizmičkih pojava moraju zasnivati na posebnim geodetskim mrežama dok postojoće geodetske mreže mogu da se koriste za ovu namenu samo uz pravilno razumevanje njihove osnovne svrhe. Postojeće geodetske mreže projektovane i realizovane za druge namene mogu sadržati i informacije koje reprezentuju seizmičke procese ali izdvajanje i pravilno tumačenje ovih informacija zahteva posebne analize pre donošenja konačnih zaključaka.

Ne treba posebno naglašavati da su greške u tumačenju određenih promena dobijenih merenjem u specijalnim geodetskim mrežama moguće čak i kada se one pravilno projektuju i realizuju pa je stoganeophodan dodatan  oprez kod mreža projektovanih za druge namene kada se one koriste za objašnjenje seizmičkih procesa.

Rekognosciranje i stabilizacija tačaka geodetskih mreža za istraživanje seizmičkih procesa mora se bazirati pre svega na razumevanju ovih procesa i na poznavanju njihovih manifestacija u geometrijskom smislu. Tačke moraju biti stabilizovane na mestima gde se promene geometrije manifestuju maksimalno (kako bi greške merenja bile relativno male u odnosu na  promene) i na način da ne dolazi do promena u geometriji usled njihove loše stabilizacije.

Geodezija i seizmičke pojave

Osnovna definicija geodezije vezuje se za određivanje oblika i veličine planete Zemlje, njenog gravitacionog polja i promena ovih veličina kroz vreme. Promene koje nastaju na planeti Zemlji posledica su njenog sastava i aktivnosti jezgra. Merenje ovih manifestacija na površini Zemlje sa zadovoljavajućom tačnošću postalo je moguće tek kada je tehnologija globalnog pozicioniranja (GPS) dostigla neophodne performanse. Ovoje ostvareno tek krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka kada je tačnost GPS-GNSS tehnologije dostigla nivo 5 mm + 1 ppm (ili što je moguće naći u katalozima 3 mm +0,5 ppm). Međutim kako se promene u Zemljinoj kori događaju na velikim prostorima ni navedena tačnost nije dovoljna pa se primenjuju kontinuirana merenja pomoću permanentnih stanica što omogućava dodatna povećanja tačnosti i otkrivanja malih pomeranja u jedinici vremena. Jedinica vremena za seizmološka istraživanja primenom GPS-GNSS tehnologija je jedna godina a jedinica kojom se izražavaju promene položaja tačaka je ppm/god.

U literaturi i praksi istraživanja seizmoloških pojava nerazdvojna su seizmološka, geološka i geodetska merenja. Ovaj pristup je posledica složenosti seizmoloških fenomena. Međutim sama činjenica da su geodetska merenja postala primenljiva u jednoj ovako značajnoj oblasti predstavlja značajan napredak za geodetsku profesiju.

Ovaj primer ukazije na mogućnost učešća geodetskih stručnjaka u multidisciplinarnim projektima što zahteva određene specijalizacije i razvoj specifičnih projekata. Formiranje  novih (ili obogaćivanje postojećih) geografskih sistema ovim informacijama u velikoj meri bi povećalo njihovu vrednost. 

Ovakvi projekti nisu komercijalnog karaktera već su od Državnog i regionalnog značaja. Na žačost u Srbiji se ovim istraživanjima, njihovom doprinosu društvu i mogućnostima za razvoj geodetske profesije još uvek ne posvećuje potrebna pažnja.  

GPS tehnologija u geodeziji

Pojavom tehnologije globalnog pozicioniranja otvoreno je novo poglavlje za primenu geodezije i proširenje njene primene u praksi. Osnovni problem koji je postojao u klasičnim primenama geodezije sastojao se u tome da se obezbedi međusobno dogledanje tačaka i da se efikasno mere dužine. Na osnovu izmerenih pravaca i dužina određivane su koordinate tačaka koje su smatrane finalnim proizvodom geodetskih merenja i obrade podataka. Globalni pozicioni sistemi (GPS) rešili su oba problema: tačke više ne moraju da se međusobno dogledaju i koordinate tačaka dobijaju se kao rezultat obrade podataka u samom uređaju.
Sistemi za globalno pozicioniranje zahtevaju druge uslove koji moraju biti ispunjeni a to su: odsustvo prepreka prema satelitima sa kojih se registruje signal i dovoljan broj satelita.

Kada se govori o sistemima za globalno pozicioniranje (GPS - Global Position System i GNSS - Global Navigate Satelite System) u geodetskom smislu onda se misli isključivo na profesionalnu opremu koja omogućava proveru koordinata dobijenih merenjem i ocenu tačnosti dobijenih koordinata.

Određivanje koordinata tačaka (ili dužina između tačaka) koje se međusobno ne dogledaju omogućava nove  primene geodetskih metoda merenja ali ne treba smatrati da je tehnologija globalnog pozicioniranja eliminisala potrebu za klasičnim (terestričkim) geodetskim tehnologijama.I pored značajnog povećanja tačnosti i efikasnosti tehnologija za globalno pozicioniranje potrebna je velika opreznost kod njihove primene za rešavanje inženjerskih problema. Naročito je važan pravilan dizajn njihove primene u okviru projekata koji zahtevaju visoku tačnost i visoku efikasnost realizacije geodetskih radova. Visoka tačnost zahteva precizne efemeride koje se mogu dobiti sa određenim vremenskim pomakom a što je povezano sa opadanjem efikasnosti dobijanja rezultata.

Iz tog razloga je potrebna opreznost kod primena GPS - GNSS  tehnologija i ne treba ih smatrati univerzalnim sredstvom sa kojim se lako rešavaju svi problemi u praksi već ih treba posmatrati kao korisnu tehnologiju koja, u kombinaciji sa drugim geodetskim tehnologijama, može značajno da poveća efikasnost i kvalitet geodetskih radova.

Geodezija u industriji

Industrijska merenja su, zahvaljujući novim geodetskim instrumentima visoke tačnosti i efikasnosti (a pre svega laserskim trekerima i automatizovanim i robotizovanim totalnim stanicama i teodolitima) postala nezamisliva bez primene geodetskih metoda i tehnika.
Primena geodezije u industriji bazira, pre svega, na njenom doprinosu efikasnijoj realizaciji projekata i na obezbeđivanju zahtevanog kvaliteta proizvoda. to znači da geodezija u industriji ima primenu kako u fazi izrade tako i u fazi kontrole kvaliteta industrijskog proizvoda.
Ovo su sasvim logični koraci i primena geodezije je u industrijama razvijenih zemalja vrlo prisutna . Moglo bi se čak reći da je doprinos geodezije razvoju industrije značajan i da je industrijama u razvoju najjeftinije da povećanje nivoa i kvaliteta svojih proizvoda ostvaruju kroz investicije u geodetsku tehnologiju - ova ulaganja su relativno mala u odnosu na prinosni potencijal koji mogu da ostvare.
Dalji razvoj primene geodezije u industriji mogao bi se proširiti na fazu projektovanja industrijskih proizvoda. Često se primena geodezije podrazumeva, primenjuju se standardni postupci bez analize razvojnih potencijala za svaki projekat posebno. Ovo područje za mogućnost primene geodezije je dosta zapostavljeno. Razlozi za to su  stereotipi o nedovoljnoj tačnosti i efikasnosti i velikim zavisnim troškovima vezanim za geodetskih merenja što više nije slučaj. Realizacija geodetskih merenja u tehnološkim pauzama projekta može značajno da doprinese afirmaciji geodetskih radova u industriji.
Organizacija geodetskih podataka takođe je od izuzetnog značaja, Sve geodetske podatke o izvršenim merenjima u industriji potrebno je organizovati u odgovarajuće baze podataka koje mogu biti sastavni deo dokumentacije o istoriji proizvoda. Ne postoji ni jedno opravdanje da se podaci ne organizuju na ovakav način jer to ne zahteva značajna dodatna ulaganja niti opterećuje proces rada. Pri tome može doprineti uvećanju vrednosti proizvoda. 

Primena geodezije geoinformacioni sistemi kod inženjerskih objekata

Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju veliko dostignuće i važan oslonac savremene civilizacije. Dostupnost velike količine informacija u svakom trenutku vremena, mogućnost njihovog izbora i korišćenja u trenucima kada se za njima pojavi potreba kao i njihova upotrebna vrednost u svakodnevnom životu više se ne dovode u pitanje.

Geodetska osnova ovih informacija jesu koordinate tačaka u prostoru i obezbeđivanje stabilnog koordinatnog sistema u prostoru i vremenu. Skoro da nema informacija od značaja za svakodnevni žovot koje nisu povezane za položaj u prostoru.

Objekti i inženjerske strukture koje obezbeđuju funkcionisanje savremenog života (brane, saobraćajnice, tuneli, mostovi, dalekovodi, postrojenja za proizvodnju električne energije i drugo) sa vremenom trpe različite promene koje mogu dovesti do prestanka njihovog funkcionisanja (ili do smanjenja njhovog funkcionisanja). Smanjenje ili prestanak funkcionisanja pojedinih objekata ili inženjerskih struktura dovodi ne samo do troškova za njihovu sanaciju, rehabilitaciju ili ponovnu izgradnju već i do gubitaka koji nastaju zbog njihovog nefunkcionisanja.

Odavde sledi da geodetska profesionalna praksa može pomoći u predviđanju (zasnovanom na naučnim principima) i u preduzimanju mera za sprečavanje neželjenih događaja na pojedinim objektima ukoliko se na njima formiraju geoinformacioni sistemi za praćenje njihovog stanja i ponašanja.

Zbog značaja ovakvih objekata (naročito za privrede slabije razvijenih zemalja) trebalo bi obavezno primenjivati (pored drugih metoda) i metode geodetskih merenja i geoinformacione sisteme.

Na ovaj način nastalo bi nekoliko pozitivnih efekata:

- ekonomske uštede (troškovi merenja, obrade podataka i formiranja geoinformacionih sistema daleko su manji od štete koju može da prouzrokuje njihovo nepostojanje)

- razvila bi se kultura brige o postojećim dobrima i produžio njihov vek eksploatacije.

Nije teško zaključiti da geoinformacioni  sistemi mogu imati (ako se pravilno primenjuju) i implikacije od strategijskog značaja za ekonomiju jedne zemlje.

Geodetski instrumenti visoke tačnosti

Razvoj tehnologija doveo je do rešenja problema kod merenja uglova i dužina u geodeziji što je za posledicu imalo značajno povećanje tačnosti traženih veličina. Specijalizovani geodetski instrumenti za primene u industriji konstruisani su tako da imaju vrlo kratke daljine jasnog vida (do 0,3 m) što omogućava rešenja koja ranije nisu bila moguća. Pravilno kombinovanje merenih veličina i dizajn geodetskih mreža izuzetno kratkih strana omogućavaju određivanje dimenzija elemenata konstrukcija reda veličine nekoliko stotih delova milimetra.

Drugi pravac razvoja geodetskih tehnologija jeste razvoj laserskih trekera koji omogućavaju određivanje koordinata u protoru sa tačnošću većom od jednog stotog dela milimetra (nekoliko mikrometara).

Ovi geodetski instrumenti predstavljaju značajnu osnovu za širenje geodetske delatnosti ka prostorima i tržištima koja su ranije bila nedostupna geodetskoj profesiji zbog nedovoljne tačnosti i efikasnosti geodetskih metoda merenja za potrebe industrijskih primena.

Ako se posmatra iz ugla matrice Ansofa (Ansoff) ovi prodori mogu se posmatrati kao diversifikacija geodetskih usluga (novi proizvod na novom tržištu) ali i kao prodor sa novim proizvodom na postojeća tržišta.

U svakom slučaju, odluka nekog geodetskog preduzeća da se bavi geodetskim radovima visoke tačnosti predstavlja strategijsku odluku jer su ulaganja u pomenutu opremu velika a povraćaj investiranih sredstava (na današnjem nivou razvoja industrije u Srbiji) neizvestan. Odavde sledi da jedna ovakva odluka mora podrazumevati i širenje na tržište regiona i Evrope.

Geodetska profesija - širenje delatnosti

U poslednje vreme geodetska profesija proširila je oblast interesovanja i na procenu vrednosti nepokretnosti. Ovo jeste logičan prodor geodetske profesije u oblast koja se oslanja na detaljno poznavanje prostornog rasporeda objekata na određenim područjima (geografskih informacionih sistema - GIS, pozicioniranja u prosotru). Prema Ansofu (Ansoff) ovo se može smatrati diversifikacijom delatnosti.
Medjutim, obzirom na relativno mali period vremena u kome se geodetski stručnjaci bave ovom problematikom pažnju bi trebalo posvetiti slabostima i opasnostima u smislu SWOT analize.

Pre svega, procena vrednosti je vrlo složen problem koji ne zavisi samo od objektivnih faktora i uz to je promenljiv sa vremenom. To znači da je moguće praviti greške u proceni koje mogu diskreditovati profesiju.
Slabosti koje se mogu pojaviti pre svega mogu biti uzrokovane ubeđenjem "procenitelja" da su njihovi kritrijumi jedini ispravni i neprikosnosveni.

Iz tog razloga pre formiranja konačnog suda o vrednosti nepokretnosti neophodno je da se formiraju stručnjaci koji mogu kompetentno da procenjuju nepokretnosti. Pogotovu što te procene mogu biti polazni osnov za donošenje odluka koje nose određeni potencijal za profit ali i za gubitke.  U tom smislu Dreyfus model za akviziciju veština i znanja mogao bi da bude korisno sredstvo ako se dosledno primeni.

Primena geodezije

Geodezija se kao nauka koja se prevashodno, po definiciji, bavi izučavanjem oblika i veličine Zemlje njenog gravitacionog polja i promena ovih veličina sa vremenom razvila u više pravaca i skoto da ne postoji oblast u inženjerstvu ili svakodnevnom životu gde se ne koriste njeni rezultati.
Katastar nepokretnosti, pozicioniranje, geografske karte, geografski informacioni sistemi (GIS), planiranje prostora, izgradnja inženjerskih struktura, efikasna poljoprivredma i  industrijska proizvodnja nezamislivi su i neostvarivi bez prethodnih radova koji se zasnivaju na doslednoj primeni geodetskih principa i geodetskih tehnologija.
Ova činjenica ima nekoliko važnih posledica kao što su:
- velika disperzija specijalističkih znanja neophodnih za različite primene geodezije u praksi;
- razvoj specifičnih tehnologija za postizanje visoke efikasnosti i tačnosti geodetskih radova,
- različite mogućnosti za učešće specijalizovanih geodetskih preduzeća na tržištu;
- doprinos drugim privrednim granama da ostvaruju bolje ekonomske rezultate;
- doprinos ostvarivanju strategijskih ciljeva razvoja Država i čitavih regiona i
- na kraju, ali ne najmanje važno, doprinos sistemu sistemu vlasništva kao osnovi savremene civilizacije.

Kao što se vidi geodetski radovi neophodni su u mnogim oblastima savremenog života i kao takvi predstaljaju mogućnost za ostvarivanje ekonomskih aktivnosti i stvaranje novih vrednosti. Ono što je ovde važno naglasiti jeste činjenica da "postoji mogućnost" da se kroz geodetsku delatnost stvara nova vrednost. ova mogućnost se ostvaruje u onoj meri u kojoj geodetski stručnjaci doprinose ciljevima investitora. u slučaju malog ili nedovoljnog doprinosa ugled profesije opada a budući da ne postoji alternativa geodetskim merenjima slabi se i ekonomska snaga privrede.
U tom smislu je odgovornost geodetskih stručnjaka velika i moraju se učiniti svi napori struke i profesionalaca koji se bave geodezijom da se mogućnosti primene geodezije afirmišu i da se u praksi stalno dokazuje mogućnost doprinosa geodezije drugim privrednim aktivnostima.

Uvodna reč

Na ovom blogu razmatraće se pitanja od značaja za profesionalnu geodetsku praksu i srodne discipline u Srbiji.